Фото-робот српског министра

Институт за европске послове спровео је у мају и јуну истраживање о профилу чланова владе у сазивима од 2001. до данас, по критеријумима полне структуре, старосне стуктуре, места рођења, образовне структуре и позиционирања на политичком спектру, односно чланства у политичкој партији.

Кад је равноправност полова у питању, највише министарки имала је влада Ивице Дачића - од 19 министара пет су биле жене, што чини 35 одсто укупног броја.

Затим следи влада Александра Вучића са четири жене од 19 министара, док је најмање жена имала влада Зорана Ђиндића, две од 22 члана, а након реконструкције их је било четири од 20. Следи влада Ивице Дачића после реконструције из 2013. са две жене од 22 министра и прва влада Војислава Коштунице са две жене, али од 19 министара.

Просечно најмлађи министри били су у сазивима влада Војислава Коштунице са просеком од 45 година.

Најстарији састав владе је састав из 2012. године, када је просек био 54 године.

Највећи број чланова владе у просеку рођен је у Београду, али се од 2011. тај тренд мења.

У другој влади Војислава Коштунице из 2007, од 25 министара је 14 било рођено у Београду, а у влади Мирка Цветковица из 2008. године 13 од 27.

Тренд смањења броја министара - Београђана почео је после реконструкције из 2011. када је 11 од 21 члана владе рођено ван Београда, да би се наставио у реконструисаној влади Ивице Дачића из 2013, у којој је мање од половине министара рођено у Београду.

Поред Београда, градови који су дали највише чланова владе су и Нови Сад, Ниш и Шабац, Крушевац, Сомбор и Трстеник.

Кад је реч о образовању, готово све владе имају већину факултетски образованих министара и министарки.

Највећи број министара који су били предложени испред странака које су ценар или лево оријентисане, и то 17 од укупно 27, седео је у влади Мирка Цветковића.

Влада Војислава Коштунице 2004. године имала је највише министара који су долазили из десно оријентисаних странака, 17 од 19.

Институт за европске послове позвао је надлежне органе да будући састав владе квалитетније рефлектује стање у друштву, али и да буде бољи од њега тамо где је потребно.

Позивају мандатара и посланике да приликом избора владе обрате пажњу на равноправност полова, учешће младих у раду владе, регионалну расподељеност, образовну структуру и политички педигре оних који улазе у њен састав.