Поруке из Софије: Све земље југоисточне Европе морају постати чланице ЕУ

Лидери 13 земаља југоисточне Европе потврдили су у заједничкој декларацији поводом 20. годишњице покретања процеса, да је европска интеграција читаве југоисточне Европе главни приоритет ПСуЈИЕ како би се гарантовао мир, стабилност и просперитет у региону.

"Потврђујемо стратешки избор за европску интеграцију целог региона као главног политичког инструмента који ће зајамчити мир, стабилност и просперитет, како се наводи у Солунској агенди из 2003. коју су усвојили шефови држава и влада ЕУ", наводи се у декларацији усвојеној једногласно, преноси Хина.

"Слажемо се да ће европска перспектива свих учесника остати и даље основни приоритет Процеса", наводи се у документу.

Чланице ЕУ, Словенија, Бугарска, Румунија и Хрватска, потврдиле су у декларацији да ће бити "покретачка снага" процеса пуне интеграције југоисточне Европе у ЕУ, а земље кандидати и потенцијални кандидати своју "дужност да предано раде на испуњавању критеријума за чланство у ЕУ".

Челници ПСуЈИЕ истакли су и важност јачања сарадње у решавању нових изазова и претњи стабилности и безбедности у југоисточној Европи, посебно мигрантске кризе.

"Истинска регионална сарадња и консолидација европског пута читавог региона неопходни су за суочавање с тим незапамћеним догађајима", поручили су.

Овим самитом завршило се једногодишње бугарско председавање ПСуЈИЕ, које је преузела Хрватска.

Процес чине Албанија, БиХ, Србија, Бугарска, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Косово, Македонија, Молдавија, Румунија, Словенија, и Турска.

Процес је покренут 1996. у Софији, на бугарску иницијативу, и једини је политички форум за унапређење сарадње у региону који је настао на подстицај саме југоисточне Европе, а не других међународних организација или држава, наводи Хина.

Хрватски министар спољних послова Миро Ковач оценио је у свом говору на пленарној седници скупа да би југоисточна Европа требало да се поноси ПСуЈИЕ, јер је покренувши сама ту иницијативу пре 20 година, показала зрелост и спремност на регионално власништво над својим развојем.

Говорећи о приоритетима хрватског председавања, Ковач је издвојио пет основних начела: солидарност, подршку земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, повезивање југоисточне Европе (посебно на подручју саобраћај и комуникација), јачање политичког дијалога (посебно путем парламентарне сарадње) и енергетске синергије, пренела је Хина.

Ковач је такође нагласио да Хрватска снажно подржава европске и евроатлантске амбиције земаља југоисточне Европе.

"Искористићу ову прилику да јасно кажем да је тзв. западни Балкан есенцијалан део Европе. Требали би да користимо ПСуЈИЕ да снажно промовишемо тај став. На карти Европе не сме постојати 'црна рупа'", закључио је Ковач.