"Поглавља 23 и 24 кључна, неопходно расветлити прошлост"

Јуратовић је, у Београду на трибини магазина "Њузвик" на тему "Суочавање са прошлошћу - отварње досијеа и илустрације (искуство Немачке)", рекао да је је битно да се у региону југоисточне Европе, на путу у ЕУ, гради свест на темељима људских права.

"Кроз економске интересе се ставра социјална сигурност, али се зна да економија и друштвени елементи могу функционисати само ако се узимају у обзир демократски принципи", поручио је Јуратовић.

Оценио је да су поглавља 23 и 24 битна јер се баве људским правима, слободама и правосуђем, додајући да су она тешка и да се не ради само о усклађивању законодавства, већ треба узети у обзир да је на овом поднебљу пуно грешака и зла прављено од идеолошких режима.

Јуратовић је подвукао да је битно да се гради свест правде и да будућности нема ако се не расветли прошлост.

Указао је да се увек неко појави који покушава да вуче уназад аргументима прошлости, због чега је битно суочити се с прошлошћу, а ујендо и одати поштовање жртвама.

"Само смо онда веродостојни према будућности. Понашањем према људима прошлости одређујемо понашање у будућности", рекао је Јуратовић.

С тим у вези је истакао да на простору западног Балкана постоји осећај неправде, и да је највећи проблем што су још увек важнија питања коме неко припада, чију партијску књижицу има, него личне вредности.

Савезни комесар за евиденцију службе државне безбедности бившег ДДР-а Роланд Јан је поручио да Немачка подржава пут Србије у ЕУ, као и да друштво има јасна правила на чијем врху приоритета су људска пава.

"Само људска права нам омогућавају да у продуктивној расправи нађемо најбољи пут. То је разлика измејду диктатуре и демократије. Диктатура је нешто где неколицина намеће пут, а демокатија омогућава да сви заједно, у сучељавању аргумената, одредимо пут", прецизирао је Јан и додао да је због тога важно бављење прошлошћу.

Јан је казао да се Немачка не бави прошлошћу зато што је се радо присећа, већ зато што жели да гледа напред.

"Треба гледати у ретровизор да се не би суочавали са опасностим у будућности", рекао је Јан.

Суочавање с прошлоћу, кроз очување досијеа тајне службе, шанса је за оне који су преживели доба диктатуре, да разумеју прошлост, а уједно и доприноси развоју демократије.

Јан је подсетио да су грађани ДДР-а 15. јануара 1990. упали у централе Стаси-ја и сачували тајна досијеа те обавештајне службе, која је била "сабља" диктатуре.

Очување досијеа је, како сматра, симбол револуције на истоку Немачке, додајући да је пажљив однос према прошлости и диктатури одлучујући за будући пут демократије.

"Само отварањем досијеа можемо зауставити даље деловање Стаси, можемо створити основе за демократско друстсво и зато смо се одлучили у Немачкој да користимо та досијеа", рекао је Јан истичући да је битно да се ода почаст жртвама прошлог режима, виновници именују и да се побрине за расветљавање.

Јан је указао да је сачувано 111 километара досијеа, а иза сваког се налази једна људска судбина.

С тим у вези је поменио и своју судбину, рекавши да је увидом у досије имао прилику да схвати многа догађања у његовом животу, као и ко му је прави пријатељ.

"Увид у досиијеа је била важна основа за развој демократије у Немачкој", подвукао је Јан.

Јуратовић верује у отварање поглавља у јуну

Посланик Социјалдемократске партије Немачке (СПД) у Бундестагу Јосип Јуратовић очекује да ће се питање хрватске блокаде отварања поглавља у приступним преговорима Србије решити у разговорима између две земље и изразио уверење да ће поглавља 23 и 24 бити отворена током јуна.

„„Мислим да је Хрватска с правом истакла пар тема које нису решене и које би требало решити у сваком случају. Међутим, приступ блокирања претприступних преговора није прави пут. Надам се да ће у разговорима између Хрватске и Србије, које у томе највише сносе одговорност, бити постигнут договор и свест да је отварање поглавља битно за обе стране"“, рекао је Јуратовић новинарима у Београду.

Додао је да је и у интересу ЕУ да се што пре реши овај проблем, те нагласио да је веома важно, а то се видело на примеру спора Словеније и Хрватске, када је један погранични конфликт пренаглашен, да се билатерална питања реше унапред.

„Сматрам да се таква питања морају решавати билатерално и надам се да ће све бити у реду у вези спора Хрватске и Србије, те да ће обе сране схватити озбиљност и тај неспоразум брзо бити решен“, поручио је немачки посланик хрватског порекла.

Он је нагласио да се овај проблем не тиче само Немачке, па да само она треба да утиче на Хрватску и Србију, већ је то питање за ЕУ, а Немачка је само чланица.

„У интересу је ЕУ, а тако и Немачке да се разговара са обе стране, са циљем брзог решења неспоразума, и коначно дође до отварања поглавља 23 и 24 која су кључна, и која ће бити доста тешка и дуготрајна. Важно је да надвлада једна озбиљност у процесу, у којем ЕУ мора да игра улогу и ЕУ“, казао је Јуратовић.

Упитан да ли ће поглавља бити могуће отворити још идућег месеца он је казао да у ЕУ не воле да говоре о роковима, посебно везано за западни Балкан, али да се нада да ће до решења доћи још у јуну.

Јуратовић је оценио да су обе стране близу решење, и нагласио да се не ради о уступцима, већ да обе стране треба да схвате колико је тема отварња поглавља озбиљна, како са гледишта Србије, тако и Хрватске.