Лихт: Пред владом велики изазови

Лихт верује да ће будући сазив парламента, у којем ће после неког времена бити заступљене и антиевропске струје, имати јасну већину за проевропски курс, али очекује много оштрије дебате и сучељавање аргумената за и против Европе.

Она наводи да ће нова влада морати да научи да "плива" у ситуацији у којој се Европа налази пред веома озбиљним изазовима због великог јачања странака деснице, уз компликоване геостратешке и геополитичке изазове, односе са Русијом, САД и Турском.

Истичући да је ЕУ до сад најуспешнији мировни пројекат у историји човечанства, Лихт наводи да јачање деснице и призивање распада ЕУ носи са собом велику опасност и могуће озбиљно зло, чега грађани нису свесни.

"Призивање распада ЕУ нажалост данас постоји у самој Унији. Јачају крајње десне странке које не презају од тога да чак поздраве и поједине елементе нацистичке прошлости. То се не догађа само у Немачкој и Аустрији, већ и у другим земљама у нашем непосредном окружењу", каже Лихт.

Наглашава да земље Европе губе карактеристике социјалне државе, што сматра једним од разлога за урушавање социјалдемократија, јер се у друштву у којем су уништени синдикати, у којима стагнирају или опадају плате радника, а енормно расту зараде банкара и менадзера, грађанство постаје изузетно незадовољно.

"Цитираћу коментаторку Вашингтон поста Ен Еплбаум која каже да се западну демократију само три изборна процеса деле од пропасти, а то су избори у САД и Француској и референдум у Великој Британији. Надам се да до тога неће доћи, јер колико год је демократија тешка за одржавање, све остало у бити наговештава не само озбиљан изазов за европски пројекат, већ и за све нас заједно", наводи Лихт.

Аустријски председнички избори су још један показатељ да је социјалдемократија у Европи почела да губи игру, а може се десити да, уколико политичка и интелектуална елита у тој земљи не уложи огроман напор, и на парламентарним изборима идуће године победу односу такве струје, што неће бити добро за Европу, каже Лихт.

Подсећа да следе и избори у Француској, где странка Марин Ле Пен, која заступа изузетно опасне ставове за све оне којима је стало до истинских европских вредности и Европе као целине, изузетно добро стоји.

На питање како ће такви геостратешки, геополитички и свеукупни односи у Европи утицати на Србију, чији је циљ да се до краја мандата ове владе, односно 2020. године, приближи ЕУ, Лихт одговара да они пре свега утичу на кретања у Европи, али на дужи рок.

Кад је реч о интеграцији Западног Балкана, тешко је говорити о једном курсу ЕУ, будући да постоје различити ставови о проширењу, од скептичног попут доброг дела политичке елите Велике Британије, до оних који инсистирају да без Западног Балкана у ЕУ Европа није комплетна.

Подсећа и да је снага институција Европске уније доста ослабила, јер нису све државе чланице спремне да се одрекну свог дела моћи и суверенитета и да је предају заједничкој творевини.

Примећује и да се осећа већи утицај Русије у Србији, пре свега кроз медије, односно меку моћ, али и због чињенице да су догађаји на Блиском Истоку и у Украјини довели до нове геополитичке ситуације.

"За Србију је изузетно битно да зна своје приоритете и да у оквиру тих приоритета развија колико год је могуће добре односе са свима који обликују светску ситуацију, то су САД, Русија, Кина, Турска", наводи и наглашава да Србија мора да балансира, као уосталом све прериферне земље које нису у средишту основних политичких и економских токова.

Говорећи о односима у реигону, истиче да је сарадња апсолутна нужност за све земље, те да је Србија и даље земља која може и мора да одигра значајну улогу у јачању регионалне сарадње.
Наводи и да је за Србију изузетно битно што је Косово добило Споразум о стабилизацији и придруживању, будући да сада има обавезе у односу на остале, које до сад није имало.

"Та врста приближавања ЕУ и Косова, без обзира на статус, итекако је значајана, јер ће онда морати да се придржавају много озбиљнијих норми и стандарда", каже Лихт.

Тако наводи да је и решење Уставног суда Косова, по којем су Високи Дечани после 16 година спора добили 24 хектара земљишта, изузетно важно, и због тога што шаље озбиљну поруку целом косовском друштву, али и Србији, да на Косову неке инстутуције раде.

Иако каже да је однос са Косовом сложен, Лихт је убеђена да нормализација односа и спровођење Бриселског спораузма обезбеђују пристојну будућност и за једно и за друго друштво.

Упитана како види председничке изборе 2017. године, Лихт каже да су они симболични, јер председник нема превелика овлашћења, али сигурно и значајан политички фактор, што се и доказало кад је дошло до смене на изборима 2012. која је касније утицала и на то како су се правиле коалиције.

"То је прошлост, али недавна, па се надам да се још сећамо", каже Лихт и додаје да су ти избори важни јер указују на опште расположење грађана.

Она наводи да је убеђена да будућност владе и европске интеграције, као и све што ће се догађати у наредне четири године, зависи од будуће владе, па вероватно и председнички избори.

"Ако влада буде озбиљно и одговорно водила политику и успела да направи макар искорак ка економском бољитку, па и социјалној ситуацији, која није добра, онда има веће шансе да онај кога та влада подржи заиста и добије изборе", каже Лихт.

Лихт наводи да економска и социјална ситуација, и поред тога што су отворена нова предузећа и доведени инвеститори, није добра.

Проблеме стварају огроман број незапослених, одлив мозгова, развој без запошљавања, па зато влада мора да стави акценат на зелену економију, образовање, науку, културу и здравство и створи веће могућности за ангажман сопствених потенцијала и предузетништво, каже Лихт

"Ужасно је важно да подигнемо ниво запослености, јер ћемо тиме и оне који тек излазе са привлачних факултета успети да задржимо у земљи", наглашава Лихт.