Да ли је писање пројеката за ЕУ слаба карика

"Саградимо Дом заједно" је пројекат финансиран из претприступних фондова ЕУ, а помогао је да се ромске породице збрину.

Александра Крстић из Секретаријата Града Београда за социјалну заштиту каже да су куповали сеоска домаћинства, градили социјалне станове или реновирали неке од постојећих објеката.

"Циљ је био стамбено збрињавање, али и сва остала помоћ која им је била неопходна да се што боље интегришу. Јесте захтеван пројекат, потребно је много знања и искуства да би се спровео и написао, али смо успели", навела је Крстићева.

Знање и искуство су пресудни да новац из фондова Брисела буде успешно искоришћен. Како би се капацитет престонице унапредио, помаже регионална агенција. Крстићева у име Града Београда пише пројекте, држи обуке.

Снежана Радиновић из Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београда каже да је неопходно разумевање шта су то програми ЕУ за шта Унија даје средства, што је полазна тачка да би се то уопште могло разматрати.

"Постоји више популистичка изјава и став да постоји пуно пара у ЕУ, у фондовима, да ми то не умемо да искористимо, али, нажалост, то није тако јасно дефинисано. Програми ЕУ постоје, али мора да се зна који су, када и како неко може да аплицира – то су основне ставке пре него што уђете у разматрање да некакав пројекат пишете", навела је Радиновићева.

Вежбамо већ осам година и са отприлике двеста милиона евра годишње. Тим новцем финансирани су иновативни пројекти и развој постојећих, али и болнице и школе. Европски новац користили смо и да санирамо последице поплава. Ипак, критеријуме из Брисела није лако испунити.

"Вишегодишње искуство оспособило их је да се на неки начин припреме за коришћење тих средстава. Оно што јесте изазов за наредни период јесте припрема за далеко већа средства која ће нам бити на располагању као и земљама чланицама", рекла је Ана Илић из Канцеларије за eвропске интеграције.

За квалитетне пројекте важно је да се развија и приватни консултантски центар.

Илићева каже да је добро што се појављују на тржишту специјализоване услуге.

"Постоји велика фруктуација људи из организација јавног сектора, приватног сектора, па се ствара нека критична маса људи који умеју да припремају те пројекте на самој изради или у држању обука и тренинга или на припреми самих пројеката, а то онда значи да је важно да се обезбеди континуитет", сматра Илићева.

Сиромашне локалне самоуправе и невладине организације неретко немају новца да започну пројектне активности. Подршка система, саветују стручњаци, била би значајна.

Огњен Мирић из ГИЗ-а рекао је да јаке институције омогућавају онима који конкуришу да се на време распишу позиви да у буџетским линијама или ресорним министарствима постоје средства намењена суфинансирању пројеката.

Према његовим речима, најгори сценарио је да ми из сопственог буџета финансирамо једну врсту активности ЕУ, другу неки други донатори, онда стварамо пројекте који неће имати ефекте са оствареним резултатима.

Нови изазови су пред пољопривредним произвођачима. Према најавама из ресорног министарства, ИПАРД програм намењен за пољопривреду и рурални развој могао би бити отворен до краја године, а Србији ће бити на располагању 175 милиона евра.