Партијски порез - транспарентност или не?

Управо транспарентност је главно објашњење тог покрета да одборницима и посланицима интерним актом пропише обавезу да од 30 до 50 одсто својих примања издвоје за странку, што из организације "Транспарентност Србија" (ТС) за Танјуг не оцењују као добру праксу, а из Центра за развој Србије разлог за јачање Закона о финансирању политичких странака и надлежности Агенције за борбу против корупције.

Лазар Марићевић, председник УО Центра за развој Србије, који се између осталог бавио анализом финансирања странака на националном и регионалном нивоу, каже да је издвајање прилога физичких и правних лица регулисано законом и да свака странка може својим интерним документима то да регулише, али да је потез ДЈБ повод за враћање на стару тему - транспарентност у финансирању политичких странака.

Марићевић сматра да Закон о финансирању политичких субјеката није до краја уређен, да постоји низ проблема од тога да су постојали случајеви да нека лица нису била запослена, а давала су велике прилоге, до тога да су странке узимале кредите од банака па је по њиховом гашењу остало питање ко ће да их враћа, до тога да сада странке могу да разполажу непокретностима и имају своју имовину и користе је у различите сврхе.

Указује и да је надлежност Агенције за борбу против корупције суштина целе приче, због чега би требало појачати њене надлежности, како би натерала странке да изађу у јавност транспарентније, да би се знало ко подржава ту странку.

"То ће у будућости довести до једне нормалне ситуације, а то је да ако неко жели да издвоји средства за странку, било да је физичко или правно лице, нека се јавно декларише да ту странку дотира. Сви се, нарочито бизнис, плаше да јавно то ураде, али то би допринело ширењу демократије у друштву", каже Марићевић и додаје да је суштина у јачању правила и појединаца који представљају политике.

Случај ДЈБ, према његовим речима, доводи и до другог питања - демократског потенцијала странака, колико оне имају демократске процедуре и колико су посланици људи од интегритета.

"Одговорност је увек на посланицима, партијски врх може да тражи шта хоће, ако сте ви са својим именом на изборима освојили мандат онда ви одлучујете како ћете са тим мандатом располагати у односу са странком, а пре свега у односу са бирачем", наводи Марићевић.

Потезе каквим је прибегао покрет "Доста је било" из ТС не оцењују као добру праксу.

"Сматрамо да би накнаде које добијају јавни функционери требало да припадају њима, а да са друге стране политичке странке, коалиције и групе грађана које су добиле поверење на изборима треба да добијају из буџета такође одређену суму новца за финансирање редовног рада", рекао је програмски директор те организације Немања Ненадић.

Он, међутим, истиче да је проблем код одређивања тих буџетских давања што закон није на најјаснији начин предвидео њихову сврху, због чега се дешава, нарочито на локалу и након законских измена 2014., да су та давања смешно мала и да не обезбеђују адекватно финансирање ни минималних потреба.

Закон о финансирању политичких активности, према његовим речима, не забрањује такозвани партијски порез, који постоји дуго као пракса у Србији, с тим да се модалитети разликују од партије до партије и њихове интерне регулативе.

"Са станишта закона таква давања би могла имати обавезујуће правно дејство уколико се интерним актима предвиде као чланарине. С друге стране, уколико би се као прилог предвидело да је неко обавезан да да прилог то не би имало правно дејство, то јест сутра ако неко неће да плати такав прилог то не би могло на суду да се потражује. Дакле то је једна врста моралне обавезе коју будући одборници тог покрета преузимају на себе", навео је Ненадић, додајући да та пракса није страна ни за неке земље развијене демократије.

Након што је обелодањено да је ДЈБ својим одборницима и посланицима прописао ту обавезу, премијер Србије Александар Вучић је рекао да у Србији не може да важи принцип узимања 50 одсто од људи само зато што много волите паре.

"То би било криминално да радите на било који начин, али изгледа да су неки људи навикли да узимају", рекао је Вучић замољен да прокоментарише изјаву лидера ДЈБ Саше Радуловића да ће СНС да се распадне до 2017. године.

Додао је да може СНС да се распадне или да се не распадне, али да ће "оних 50 одсто Радуловићевих тешко да се распадне". Из ДЈБ појашњавају да је циљ тог потеза била транспаретност.

"Хоћемо да све буде транспарентно. И друге странке су прибегавале таквом начину финансирања. Хоћемо да спречимо досадашњи доминантан начин финансирања, где се преко јавних предузећа, субвенција, кредита који се не враћају држави странке фианансирају. Да бисмо све то могли морамо да прекинемо са нетранспарентним начином, кроз чије канале пролази много већи новац", објашњава потпредседник Душан Павловић за Танјуг.

ДЈБ је своје функционере обавезао и на друге ствари, с циљем, према речима Павловића, да својим бирачима пошаље јасну поруку да ће свако понашање које подразумева трговину мандатима, страначко запошљавање, гласање за законе које нису у складу са програмом, а подразумевају неку новчцану надокнаду за неког одборника, бити кажњено тако што ће бити искључени из странке.

"Те ствари су радиле и друге странке, и оне су обавезивале своје посланике, тражиле и бланко оставке, што ми не тражимо. Не тражимо да се заклињемо у цркви, народу или Богу, тражи се да се обавежете да нећете предузети коруптивне радње и то је суштина свега", истиче Павловић.

За функционера СНС Александра Мартиновића је потез Д ЈБ, који је назвао харачем према одборницима и посланицима, показатељ да Радуловић воли новац и да не преза од начина како до њега да дође.

"То на најбољи начин показује колико је та прича Радуловића о некој великој демократичности, департизацији, транспарентности у ствари јалова и празна прича која у пракси не значи ништа. Радуловић у политици и парламентарном животу наставља да ради оно што је радио као дугогодишњи стечајни управник, а то је да се обогати што више, ако може легално одлично, а ако не може онда на начине које закон не допушта", мишљења је Мартиновић.

Како додаје, ниједан закон не допушта да се неком унапред наметне обавеза да даје новац који још није зарадио, будући да одборницима и посланицима још увек нису потврђени мандати.

СНС, према његовим речима, тако нешто никада није радила, нити ће радити.

Директор СПС Дејан Бацковић наводи да је закон јасан и да каже да чланарина једног члана може бити највише у висини једне просечне плате у Србији, а да се странке поред чланарина могу финансирати и путем прилога и донација.

"Свака прича о обавезивању одборника и посланика и других функционера који могу да дају апанажу странци је само на добровољној бази и може да буде у виду прилога и то је све. Тако се и ми понашамо", рекао је Бацковић.

ДСС ће имати предлог за своје одборнике и посланике - да прву плату одвоје за странку, а о томе ће се, како је председница те странке Санда Рашковић Ивић рекла за Танјуг, разговарати на првој наредној седници Главног одбора.

Рашковић Ивић каже да се странка, иначе, издржава од чланарина, као што је то случај са свим странкама, те да оне за обичне чланове износе 120 динара на месечном нивоу, за чланове ГО 800 динара, а за чланове Председништва 2.000 динара.

Радикали своје функционере, како је рекао лидер Војислав Шешељ, нису ни на шта обавезали, али, каже, могу да размисле о идеји попут Радуловићеве, а објашњава да имају прописану чланарину, која износи од 200 до 1.000 динара годишње, колико ко може да плати.