Мањине у политичком животу Србије

Хрватска поново није дала сагласност за отварање поглавља 23 у преговорима Србије и Европске уније. Као један од разлога наводе незаступљеност хрватске националне мањине у српском парламенту која је, тврде, гарантована међудржавним споразумом из 2004. године. Званичници поручују - права мањина у Србији се поштују и свима је омогућено учешће у политичком животу, Србија је испунила све услове за отварање поглавља, што је и потврдило 27 чланица Уније.

Као аргумент за црвено светло, Хрватска наводи споразум од пре 12 година. Тврде - Србија не поштује обавезу да хрватској мањини осигура заступљеност у републичком парламенту.

То што ће у новом сазиву скупштине бити један посланик из Демократског савеза Хрвата у Војводини, са листе Демократске странке, за Хрватско национално вијеће, није решење.

"Оно није институционалне природе и није нешто што гарантује присуство у случају хрватске мањинске заједнице у парламенту, него зависи од предизборних коалиционох споразума. Сматрам само да гарантовани мандати јесу оно што испуњава дух споразума заштите мањина", каже Славен Бачић, председник Хрватског националног вијећа.

Канцеларија за људска и мањинска права подсећа да изборни закони мањинама омогућавају да учествују на изборима, олакшавају регистрацију и прикупљање гласова, као и да мањине немају цензус већ природни праг од око 14.000 гласова за једно посланичко место. У Србији, према последњем попису, живи око 58.000 Хрвата.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић каже да у случају самосталног изласка ових странака на изборе, а у складу са оним што је до сада био природни праг за улазак у парламент, могло би се чак остварити и присуство већег броја припадника ове мањине у парламенту, два до три предстваника.

"Одлука странака хрватске националне мањине да буду део коалиције јесте део њихове одговорности", каже Пауновићева.

Да би хрватска, али и друге националне мањине, имале више представника у парламенту, постоји неколико могућих потеза, сматрају аналитичари.

Душан Јањић из Форума за етничке односе сматра да Србија проблем може да реши кроз измене у изборном законодавству.

"Иоанко Србија мора да ради те измене јер су најновији избори показали да законодавство које је везано за националне мањине и њихове странке, цензус није добро, да оно одговара само бројним мањинама као што су Мађари, Бошњаци и Албанци", каже Јањић.

На нивоу Европске уније не постоје обавезујуће квоте за заступљеност националних мањина у парламентима, већ свака држава чланица сама креира своје изборно законодавство.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.