Најпознатији Срби који се појављују у "Панамским папирима"

Сајт КРИК-а као прво име наводи бизнисмена Владимира Делића, а услуге агенције "Мосак Фонсека" користили су и Срђан Шапер, Миодраг Костић, Вук Хамовић, Зоран Дракулић, Милан Поповић, Војин Лазаревић, Филип Цептер, креаторка Роксанда Илинчић, фудбалер Дарко Ковачевић.

Међу онима који су користили услуге панамске агеције су и Игор Сабо, Слободан Анђић, Предраг Лучић, Љиљана Мишковић, пилоти Слободан Стричевић, Ђорђе Јовановић и Владимир Бањац, Зоран Флорић.

Како је навео КРИК, то што неко поседује офшор-компанију не значи да је укључен у незаконите радње, али те компаније, међутим, могу се користити за избегавање плаћања пореза, скривање правог власника, прање новца.

КРИК је додао да су неке од особа из Србије биле под истрагама или су оптужене за кривична дела која се тичу пословања у офшору, а други су користиле фирме у законитим оквирима.

Објављена документа откривају нове детаље о значајном случају из деведесетих – изношењу српског новца на Кипар.

Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић са својим сарадницима је, посредством офшор-компанија, на Кипар изнео више од милијарду немачких марака украдених од грађана Србије, наводи КРИК.

Нови подаци, наводи се у документу КРИК-а, показују да је српски бизнисмен Зоран Дракулић био пуномоћник компаније која је контролисала фирму за коју се сумња да је преко ње изнет део новца из Србије.

У бази се појављује и име Вука Хамовића који је познат као трговац струјом и Дракулићев партнер.

Слободан Анђић, који је према писању медија кум бившег председника Србије Слободана Милошевића, такође се појављује у бази. Постао је у мају 2012. директор офшор-компаније "Blue Earth Refineries Inc" са Британских Девичанских Острва.

Међу објављеним именима је и бизнисмен Владимир Делић, за којег КРИК наводи да је породични пријатељ и пословни партнер градоначелника Београда Синише Малог.

Делић је 2009. напустио Србију, а против њега је у Србији вођена истрага под сумњом да је оштетио приватизовану фирму.

Ту је и име, како се наводи, контроверзног српског бизнисмена Игора Сабоа, који је више од деценије умешан у финансијски криминал, чије су компаније коришћене за извлачење новца из приватизованих предузећа, оптужен је за злоупотребу у случају "Азотара", а блиско је сарађивао и са Зораном Ћопићем, који је у БиХ осуђен за прање кокаинског новца Дарка Шарића.

КРИК пише и да је Срђан Шапер, један од важнијих "играча" у оглашавању у Србији, користио офшор-компаније да три милиона евра, које је зарадио продајом простора за оглашавање, пошаље из Србије у офшор-дестинације – острва Нијуе, Самоа, Бахами.

Како послују поједини Руси у Србији

Иза мреже офшор-компанија, познати српски бизнисмен Милан Поповић ушао је у партнерство са Константином Малофејевом, руским тајкуном који је близак Владимиру Путину, пише КРИК.

Малофејев се налази на листи лица којима је ЕУ увела санкције.

Пројекат "Панамски папири" показује да руски новац и послови често у Србију долазе скривени иза компанија регистрованих у пореским рајевима.

База открива четири богата Руса који на тај начин послују у Србији, а неки од њих се налазе на листи лица којима је забрањено да путују и послују у Европској унији (ЕУ).

Међу именима српских бизнисмена је и Војин Лазаревић, који је, како се наводи, посредством своје компаније „"Руднап група" 2007. купио офшор-фирму „"Giralia Resources Limited" са Сејшела. Сврха ове офшор-фирме је непозната.

Један од водећих српских бизнисмена који се бави пољопривредом и банкарством, Миодраг Костић, појављује се у бази као бизнисмен у чије је име извршен трансфер 368.000 евра.

Предраг Лучић, власник „"Лучић инвеста"“ и „"Панонке"“, још један је српски бизнисмен који се појављује у бази докумената „"Панамски папири".

Оснивач је две офшор-компаније "Bluering LTD" и "LP Line Investment" 2005. и 2006. године на Сејшелима. У бази нема детаља о пословању тих компанија.

Мишковићева се дописивала са агентима агенције "Мосак Фонсека"

Љиљана Мишковић, супруга познатог српског бизнисмена Мирослава Мишковића, коме се суди за малверзације са путарским предузећима, дописивала се, према КРИК-у, 2014. године са агентима „"Мосак Фонсека", како би јој отворили компанију која би се бавила инвестицијама ниског ризика.

Како се наводи у мејлу, компанија би имала рачун у швајцарској банци у Дубаију, наводи КРИК.

И један од најпознатијих српских бизнисмена Филип Цептер, према подацима из базе ИЦИЈ-а, сарађивао је са сумњивим адвокатом и трговцем нафтом Аленом Биондом из Швајцарске.

Бионда је, према извештају Уједињених нација, био умешан у манипулације у вези са нафтом у Ираку. Он је ступио у контакт са агентом "„Мосак Фонсека" како би отварао офшор-компаније за Цептера, али је био и директор у Цептеровим фирмама.

Непозната сврха компаније коју су основали пилоти 

Пилоти Слободан Стричевић и Ђорђе Јовановић, који су повезани са случајем шверца цигарета у Црној Гори и Италији, основали су 2009. године офшор-компанију „ДСП "Jet Co Limited" на Сејшелима. Сврха компаније није позната.

Стричевић и Јовановић поседују и авио-компанију "Prince Aviation" у Београду, која је на италијанској оптужници означена као компанија коришћена за трансфер новца зарађеног шверцом цигарета.

Светски позната дизајнерка српског порекла Роксанда Илинчић, чије креације носе Мишел Обама и војвоткиња од Кембриџа Кејт Мидлтон, поседовала је офшор-компанију „"Greenland Property Limited" на Британским Девичанским Острвима. Ова фирма у Србији је власник компаније „"МП Инвест"“.

Дарко Ковачевић, познати српски фудбалер, званично је, како су медији већ пренели, зарађивао од шпанског кулба Реал Сосиједад око 2.000 долара месечно током сезоне 2006/7.

Документа компаније "„Мосак Фонсека", међутим, показују да је тај клуб Ковачевићу исплатио приближно 1,4 милиона долара те године и то посредством холандске компаније.

Многи политички лидери, истакнуте личности, као и неколико десетина милијардера налазе се на списку Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ИЦИЈ) који је на основу досијеа процурелих из панамске фирме спровели истрагу о офшор-пословању светске елите.

У истраживању "Панамских папира", које предводе ИЦИЈ и немачки лист Зидојче цајтунг, учествовали су истраживачки новинари из више од 100 светских медија, међу којима и новинари КРИК-а.