Преговори са ЕУ, која ће поглавља следећа бити отворена?

Још једно зелено светло из Брисела стигло је у Немањину 11. Холандија, која председава Евроској унији, позвала је Србију да, после отварања поглавља 23 и 24, припреми преговарачку позицију за још два поглавља, 14 и 21, која се тичу транспорта.

"То за грађане значи да, када завршимо процес преговора, да ће грађани моћи да бирају железничке компаније које ће их превозити, да ће цене бити много конкурентније него што су данас, да ће путеви бити много бољи него што су данас, самим тим безнеднији. То такође значи да ћемо либерализовати терет саобраћаја. Неће више бити потребе за разне дозволе које данас постоје", каже министарка грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја Зорана Михајловић.

У припреми су и оквири за поглавље пет које се тиче јавних набавки.

"Ту је Влада усвојила преговарачку позицију зато што је оно у вези са борбом против корупције. Радимо и на погловаљу о рибарству, поглављу о индустриској и предузетничкој политици", каже шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић.

На предлог Европске комисије, државе чланице могу да поставе мерила без којих не може да се створи преговарачка позиција за отварање одређених поглавља.

"У области кретања робе првимо листу хармонизовања, у поглављу три радимо на међусобном признавању квалификација - дефинисању професија, на поглављу 11 које се тиче пољоприврдне политике радимо акциони план, усклађивање области руралне политике", наводи Тања Мошчевић.

Да одговримо на постављене задатке Уније свакодневно ради 35 радних група, али и готово 2.500 људи. За одређене корекције укључено је и цивилно друштво. Немачка организација за техничку сарадњу пружа подршку европским интеграцијама Србије. Како бисмо побољшали динамику преговарања, препоручују да унапредимо стратешко планирање.

"Примера ради, у животној средини улагања односно примена закона ће подразумевати више од 10 милијарди евра. То у пракси значи не само писање закона већ и њихову припрему а и саму примену у смисли изградње инфраструктуре. Тако да ту треба проценити из којих извора ће се то финасирати, којом динамиком и управо од тих процена ће зависити колико је Србија ускладила правне тековине са ЕУ", истиче Огњен Мирић из Немачке организације за техничку сарадњу ГИЗ.

Четрнаестог децембра прошле године на Другој међувладиној конференцији у Брислеу Србија је отворила прва два поглавља на путу приступања Унији, и то 35 о нормализацији односа са Приштином и 32, које се односи на финансијску контролу.