Само један Србин преводилац у слуžжбама на КиМ

Младеновић, чији је главни део посла да надгледа примену Закона о употреби језика на Косову, оценио је да већина инстутуција на Косову нема довољно особља, довољно образованог кадра и да нема довољно средстава да се Закон о употреби језика спроведе у потпуности.

“Ти људи који раде у институцијама суочавају се са великим обимом посла и најчешће њихови профили нису задовољавајући”, рекао је Младеновић у емисији "Споразум" која се емитује на мрежи српских телевизија на Косову и Метохији.

Нагласио је и “да је само један преводилац, у свим државним службама на Косову, Србин”.

Углавном се преводом баве Албанци, који преводе на свој нематерњи језик што је озбиљан проблем, казао је Младеновић и додао да се на тај начин долази до комичне ситуације - да је технички закон испоштован, превод постоји, али да је квалитет незадовољавајући.

На Косову су албански и српски званични језици, према слову косовског Устава и дефиницијама закона.

Устав је штампан на 60 страна, а његова верзија на српском језику има 930 грешака. Многе од њих су комичне, баш као и оне у законима и другим правним актима, скупштинским преводима и огласима.

Новинарка "Франкфуртских вести" Јелена Петковић, која је истраживала овај проблем, изјавила је у емисији "Споразум"” да мисли да овакав, скандалозан превод и однос према језичким правима води ка дискриминацији Срба на Косову.

"“Ако имате и донесете највиши правни акт у којем кажете да он треба да гарантује права, слободе, једнакост, ја не знам о каквој једнакости пред законом можемо да говоримо ако Кривични законик Косова има 5.500 грешка у преводу"”, рекла је она.

"Ми не говоримо о томе да је неко погрешио падеж. У 2.500 случајева неко је потпуно погрешио значење члана закона, тако да Срби нису једнаки пред законом, нити имају једнака права, просто су оваквим преводом дискриминисани", истакла је Петковићева.

Председник Књижевног друштва Косова и Метохије Новица Соврлић изјавио је да то што се догађа са српским језиком на Косову је страшно и да су писана и изговорена реч стожер једног бића.

Казао је да се он лично као Србин осећа посрамљен када прође кроз село Кичић у којем је, како је рекао, на табли написано латиницом "Кчић" или "Кћић".

То више нико не разуме, ни Срби ни Албанци, како је право име поменутом селу, рекао је Соврлић који је и потпредседник Удружења књижевника Србије.

"“Заиста, то је једно велико непоштовање српског народа и непоштовање према нашем суживоту, јер ако једни друге не поштујемо а живимо једни поред других, онда је то проблем. Треба да и ми Срби поштујемо албански језик, али и Албанци српски и да се коначно споразумемо”", рекао је он.

Да је спровођење косовског закона о језику проблематично сложио се у емисији "“Споразум”" и саветник за заједнице у Влади Косова Бљерим Гаши, али је истакао да ће Влада Косова овај проблем решити “полако и лепо”, укључујући Србе и не само њих, већ све професионалце који познају језик и који су завршили одговарајуће школе за то.

Гаши је додао да проблем са преводом на Косову немају само Срби, већ да тај проблем од 1999. године имају и Албанци и да постоје случајеви лошег превода на албанском односно енглеском језику.

Закон о употреби језика обавезује све јавне институције и пружаоце услуга на Косову да осигурају равноправну употребу оба службена језика, албанског и српског и језика који су у службеној употреби у општинама.