Србија спремна да буде део европског решења

"Евопске дружаве морају да се сложе, да прихвате око два милиона тражилаца азила, и да их на фер начин 'расподеле'", рекао је Вучић у интервју који је дао Фајненшел тајмсу током недавне посете Лондону.

Вучић је рекао да "то није ништа за Европу, јер је та цифра мање од пола процента ЕУ популације.

"То за ЕУ није толико велика ствар, а чак може и економски да створи додату вредност", рекао је Вучић.

Он је указао да би ЕУ требало више да помогне да се унапреде услови у земљама које раздиру конфликти на Блиском Истоку, и да ојача своје границе, јер у супротном, Европа ризикује да буде преплављена мигрантима.

Мигранти би, навео је, могли да долазе и из крајева који нису жаришта конфликта, а већ се суочавамо с новим порастом њиховог броја како стиже пролеће.

"Сваки човек на свету или има или са неким дели 'паметан' телефон. Они знају да је живот бољи у Великој Британији, Француској или Немачкој, него што је у Мароку, Авганистану, Сирији или Ираку. Имаћете Субсахарске земље овде врло ускоро, јер зашто би неко патио у Судану... кад лако може да дође до Париза или Лондона", рекао је Вучић.

Вучић је приметио да би континентално решење могло да буде могуће и раније, да није превише ЕУ држава и политичара уместо тога одабрало ксенофобичну реакцију.

"Сада је можда и сувише касно", рекао је Вучић у интервјуу који је Фајненшел тајмс објавио у интернет издању.

Лист је констатовао да се Србија често суочава са критикама ЕУ након што је примила у званичну посету председника Руске Федерације Владимира Путина у 2014. години, али српски премијер Вучић на то одговара да је сасвим природно да православна земља и словенски народ очувају традиционално добре односе са Москвом.

Он истовремено подсећа да је стратешки циљ Србије - чланство у ЕУ - већ одређен.

"Имамо јасну политику. Наш стратешки циљ је да постанемо чланица ЕУ. То свуда говорим... чак и у Русији" , рекао је Вучић.

На питање како Москва реагује на тај став, Вучић је одговорио: "Они не кажу ништа. Али, не кажем ни да су славили".

Уз опаску да је и имиџ ЕУ окрњен како због грчке дужничке кризе, тако и због одуговлачења да се нађе одговор на питање миграната, Вучић је додао и да види иронију у томе да Србија тежи да постане део ЕУ, док једна од највећих чланица тог блока, Велика Британија, гласа о томе да га напусти.

"Многи говоре да ЕУ можда више није најбоље место на свету, али то јесте тип друштва каквом Србија тежи да припада, те да је то јако важно за Србију. Наставићемо тим путем", поручио је он.

"Тражи нови мандат како би комплетирао структурне реформе"  

Упитан да коментарише критику опозиције пред изборе у Србији, да је расписивање ванредних избора само "циничан потез Вучића у намери да капитализује своју популарност, иако Српска напредна странка коју води већ има већину у парламенту, те да је спутао опозицију и медијске слободе", Вучић је то одбацио као потпуно неосновано.

Премијер је објаснио да тражи нови мандат како би комплетирао структурне реформе и преговоре о приступању ЕУ до 2020. године, а избори ће, додао је, допринети да Србији у фокусу буду рефоррмски приоритети, након дебате о томе да ли земља треба да буде ближа Западу и њиховим институцијама или Русији, која је ометала реформе.

"Хтео сам да пресечем све те приче и да кажем 'ок, сад је шанса да се направи влада коју грађани Србије желе да виде'. И ићи ћу са својим програмом, а то је да се заврши наш домаћи задатак кад је реч о приступању ЕУ до 2020. године. Кад ми завршимо свој посао, биће до ЕУ чланица да ли ће нас прихватити или не", рекао је Вучић.

Фајненшел тајмс је подсетио да су земље које су међу последњима приступиле ЕУ најпре постале и чланице НАТО Алијансе, премијер је поновио да Србија намерава да очува војну неутралност.

Вучић је рекао да су сада приоритети реформа јавног сектора и јавних предузећа у Србији, затим привлачење инвестиција и подстицање предузетништва.

Фајненшел тајмс наводи да се Србија и даље бори да успостави модерну компетитивну економију, али и признаје да изгледа стабилније него суседне земље, попут Босне и Херцеговине и Македоније.

Уз опис прилика у Србији, ФТ пише да је у 2015. земља имала раст од 0,8 одсто, који је дошао након негативних стопа раста претходних шест година, а наводи и да је стопа незапослености смањена са 25 на 17 одсто.