Дојче веле: Где ће Шешељ слушати пресуду, у Хагу или Београду?

По Шешељевом повратку у Србију, Хаг је врло брзо затражио његово враћање у притвор трибунала, што српске власти нису испуниле, а он је више пута поновио да се неће добровољно вратити у притвор.

Пошто је пресуда Шешељу заказана за 31. март, Хаг захтева од српских власти његово присуство у судници, као и хапшење чланова његовог правног тима којима жели да суди због непоштовања Трибунала.

"Имам утисак да власти заправо минирају ове захтеве Хага, јер им то не би политички одговарало због предстојећих избора", каже за Дојче веле новинар недељника Време Теофил Панчић.

Мислим да је проблем и то што власти очекују од Хага да се понаша као већина домаће јавности, где ће да изађе Вучић или већ било ко, и да каже "ево имамо неке објективне тешкоће, али ми ћемо то да решимо, и сви кажу добро важи’", каже Панчић.

То овде у овом контексту не може да прође, јер су, како каже, међународне обавезе Србије јасне.

"Тако да онај игроказ који смо видели са представником Србије Сашом Обрадовићем који објашњава Алфонсу Орију како су, додуше, они које тражи Хаг доступни, али да ми из некаквих политичко-безбедносних разлога не можемо да их предамо 'то је нешто што показује да ти људи мисле да су међународне обавезе ствар која је растегљива на онај начин на које је растегљиво домаће јавно мњење", оцењује Панчић.

Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко оцењује да је "СНС партија која не поштује хашке одлуке", па стога није чудно што и сада у овим предизборним временима нису спремни да Шешеља и троје припадника радикала пошаљу у Хаг.

"Друга ствар је што насилно слање Шешеља у Хаг може да имплицира одговорност ових који су сада на власти", каже Бисерко и истиче да, с обзиром да су СРС док је Шешељ био у Хагу водили Александар Вучић и Томислав Николић, апсолутно немогуће да нису знали шта се дешава.

Они су, како каже, свакако били укључени у доношење одлука да се утиче на сведоке и то је потпуно јасно.

"Тачно је и да одуговлаче са слањем троје радикала у Хаг, јер су и сами умешани у све те притиске који су се односили на те сведоке и њихове породице. Зато они не желе да отварају то питање док траје предизборна кампања, мада ја мислим да овдашња јавност не мари много када је Хаг у питању. Јавност овде има поглед на Хашки трибунал какав и они имају, тако да мислим да то не би нешто превише утицало на предизборну кампању", сматра Бисерко.

И Панчић напомиње да је врло тешко замислити да "Вучић и Николић нису појма имали шта су радили људи из тима за одбрану Војислава Шешеља - уосталом, Вучић је био директно члан тог тима.Тако да не могу да замислим ситуацију у којој су они били неупућени", додаје Панчић.

Према његовим речима, могуће је и да они имају и неку врсту зазора према ономе шта би радикали могли рећи у Хагу ако би ипак били изручени.

Соња Бисерко каже да ће фарса са Шешељом завршити коначно изрицањем пресуде 31. марта и нада се да ће лидер СРС томе присуствовати.

"Ова влада нема много маневарског простора уколико жели да настави своју проевропску оријентацију", истиче Бисерко.

Са друге стране, Панчић верује да се Шешељ неће добровољно упутити у Хаг, осим ако се не деси неки, како каже, чудан обрт.

"Чини ми се да је ипак садашња власт у стању да ризикује озбиљну компромитацију међународног положаја Србије из пуког страха да јој се то не би обило о главу на изборима", сматра Панчић.

Томе би, како наводи, требало додати и један озбиљан психилошки проблем ове власти, а то је да нису Тадић, Коштуница или Ђиндић били блиски Шешељеви сарадници, него су то били Вучић и Николић.

"Дакле, без обзира на то што су се они политички одвојили, они сада имају неку врсту нелагоде да изручују Хагу човека који им је такорећи деценијама био политички ментор и који им је био, што би рекао Томислав Николић, политички отац", објашњава Панчић.

Дојче веле тврди да је српска влада и овог пута искористила прилику да упуте критике на рачун Хага и да понови како је то, како се наводи, још један удар на Београд и на премијера Вучића.

Теофил Панчић каже да Вучић сматра "да се цео свет врти око њега, и да сви само гледају да га некако саплету, а што у стварности једноставно није тако".

"А то када су коме избори, када коме шта одговара, шта би ко политички волео, то ниједан суд у свету не мора да уважава. Све је то једна демагогија за унутрашњу употребу, а утолико је горе по све нас, ако они који то причају стварно верују у то", закључује Панчић.