Сертић у Скупштини: Смањићемо дуговања јавних предузећа

Посланици Скупштине Србије прихватили су предлог потпредседника Скупштине Србије Игора Бечића да се о 14 законских предлога расправља обједињено.Опозиција је негодовала због обједињавања 14 тачака дневног реда и предожили су да се време расправе удвостручи, што није прихваћено.

Држава ће успети да губитке јавних предузећа у овој години смањи на око 35 милијарди динара, поручио је министар привреде Жељко Сертић, наводећи да предложени закон о јавним предузећима за циљ има да јавна предузећа могу дугорочно да послују.

Представљајући посланицима тај законски предлог, Сертић је рекао да су губици јавних предузећа огромни, да је на њихове дугове и гаранције ишло 2,2 одсто БДП у 2014. години и да је то огроман минус који прави оптерећење буџету, а да је циљ да то до 2018. године падне на 0,5 одсто.

Како је додао, у 2013. години ти губици су били преко 55 милијарди динара, у 2014. године преко 40 милијарди, а да је тек у у 2015. години по први пут држава почела да води центализован начин управљања и контроле јавним предузећима.

План за ову годину је, како је додао, да губици падну на око 35 милијарди динара.
"Немамо још увек консолидоване податке, али по свим параметрима које имамо мислим да ћемо успети да реализујемо тај план", истакао је Сертић.

Циљ предложеног закона, како је напоменуо, јесте да се обезбеди да предузећа, којих је 37 на републичком нивоу и 691 на локалном нивоу, могу дугорочно да послују.

Министар привреде је казао и да је највећи део проблема уочен у предузећима на локалном нивоу, где је било много лоших примера који су се на крају завршавали негативно по фискалне параметре у Републици.

Сертић је подсетио и на две стратешке одлуке - да се социјална политика не може водити преко јавних предузећа, да она морају бити одржива, профитабилна или да послују на нули, добро управљана и да имају професионални менаџмент, те да грађани буду убеђени да нису извор корупције и легла за партијске кадрове, те да држава изађе из привредних аспеката.

"Зато смо овим законом предвидели низ мера којима ћемо озбиљно устрожити пословање јавних предузећа", рекао је Сертић, додајући да директори у будуће неће моћи да обављају партијске функције, да ће морати да имају високе професионалне параметре, да директор не може да има заменика, да ће бити укинути извршни одбори, јасно дефинисано да се сви локални функционери бирају на исти начин као на републичком нивоу.

Полемика посланика владајуће већине и опозиције

Посланици опозиције у Скупштини оценили су да Предлог закон о јавним предузећима неће довести до деполитизације тих предузећа, негодујући што се води обједињена расправа о законима из више различитих области.

Шефица посланичке групе Демократске странке Наташа Вучковић рекла је да ће ДС гласати против предлога тог закона, јер су њиме омогућене многе злоупотребе.

"Неће доћи до департизације и неће доћи до професионализације у управљању јавним предузећима. Недовољно је дефинисан општи интерес, начин на који се формира надзорни одбор, недоследности у плану рада и развоја, обавеза да се део профита приказује у буџету Србије", рекла је Наташа Вучковић.

Представнике власти је упитала и зашто није испуњена обавеза да се до 30. јуна 2013. године распишу конкурси за директоре у јавним предузећима, што је било питање и шефа посланика СДС-а Марка Ђуришића.

Ђуришић је упитао да ли је потребан нови закон у ситуацији када ни стари није спроведен, а министра привреде Жељка Сертића упитао је у колико предузећа је спроведен конкурс за директоре до 30. јуна 2013. године, а у колико имамо "в. д. стање".

Сертић му је одговорио да је по закону који је важио у време власти ДС-а "в. д. стање" могло да траје пет година за једну особу, а да је сада прецизирано да оно може да траје годину дана и то за једну особу.

Ђуришић је навео и да му није јасно зашто се у обједињеној расправи расправља и о Предлогу закона о јавним предузећима, као и о законима из области здравства.

Посланик Нове странке Зоран Живковић рекао је да не постоји оправдање да било који закон буде усвојен по хитном поступку, оценивши да је то наставак насиља над законом.

Самостални посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић оценио је да је Предлог закон о јавним предузећима класичан преизборни закон и само покушај да се закамуфлира чињеница да је за претходне четири године, колико је СНС на власти, у јавна предузећа примљено више од 50.000 страначких кадрова.

Самостални посланик Левице Србије Борислав Стефановић оценио је да је Предлог закона о јавним предузећима још једно замајавање грађана пред изборе, јер ће и даље бити дозвољено партијско запошљавање.

Посланици СНС-а одговорили су да се предложеним законом о јавним предузећима подиже лествица у деполитизацији и професионализацији јавних предузећа.

На мишљење опозиције да ће нови акт имати исту судбину као актуелни, који је усвојен децембра 2012. године, напредњаци поручују и да власт пре 2012. године није имала снаге и политичке воље да донесе тако ригидан закон, а да је власт под вођством СНС-а кренула у сређивање стања у јавним предузећима.

"У децембру 2012. године је усвојен Закон о јавним предузећима, то је био први степеник у покушају да директори јавних предузећа не буду политички обојени, јер до тада таквих идеја није ни било. Данас суштински подижемо лествицу", рекла је посланица СНС-а Александра Томић.

Сада се, према њеним речима, иде даље у сређивању стања у јавним предузећима, па се, поред осталог, за обављање директорске функције тражи пет година радног искуства, висока стручна спрема, три године искуства у корпоративном управљању.

"Ви то никада нисте имали у пракси", поручила је Томић посланицима опозиције.

Посланици о партијском запошљавању

Посланици владајуће странке и опозиције полемисали су и о партијском запошљавању у јавним предузећима.

Посланик СДС-а Благоје Брадић рекао да је партијска књижица СНС-а једини критеријум за запошљавање, а потом је посланик СНС-а Зоран Бабић набројао кадрове Демократске странке, који су, како је навео, по партијској основи постављени у управне одборе неких јавних предузећа.

"Шта је кандидовало Драгослава Шумарца и Божидара Ђелића у Управни одбор Грађевинске дирекције Србије. Шта ако не чланство у странци? Шта је кандидовало Душана Петровића у УО Србијаводе? Неко има селективно памћење, па памти само оно што му одговара", рекао је Бабић.

Упитао је и шта је кандидовало Бисерку Живковић у УО "Службеног гласника", него, како наводи "родбинска припадност са председником тадашње владе".

Истакао је и да о именима не говори "паушално" и показао решења владе из тог периода са поменутим именима.

Посланици рад настављају сутра од 19 сати, 24 сата након начелне расправе.