Читај ми!

Усвојене измене Закона о заштити животне средине

Скупштина Србије усвојила је данас измене Закона о заштити животне средине, којима је предвиђено оснивање Зеленог фонда, као буџетског фонда. Полемику у парламенту o амандманима обележиле рачунице, пословице, и "поздрави и жеље".

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић наводи да је Зелени фонд, чије је оснивање предвиђено законским актима у области животне средине, адекватан фонд за решавање питања у животној средини.

Најавила је много ригорознију конторлу трошења средстава из тог фонда.

"Што се тиче контроле трошења новца, овог пута ће бити сасвим извесно много већа и много ригорознија и ми од тога не бежимо. Ми се са тим саглашавамо, јер знамо шта није урађено, а шта морамо да урадимо", рекла је Богосављевић Бошковић у Скупштини Србије.

Посланици СДС-а су током расправе тврдили да се Зелени фонд формира уместо угашеног Фонда за заштиту животне средине, а да је суштина у даљој централизацији у Србији.

Министарка је навела да је Фонд формиран у складу са Законом о буџетском систему и додала да је то добар модел.

"Због чега бисмо сада, под условом да нам други закони дозвољавају, формирали једно ново независно тело, које ће да има директора, надзорни одбор, управни одбор, које је некад функционисало и када знамо да то није био добар модел", упитала је Богосављевић Бошковић.

Указујући на финансијске незаконитости у раду Фонда за заштиту животне средине, напредњаци су истакли да бивша власт показује "жал" за бившим фондом како се не би контролисала средства.

Напредњак Александар Мартиновић каже да је оно што се дешавало у покрајинском Фонду за капитална улагања исти образац који је примењен у Фонду за заштиту животне средине, где је за време Оливера Дулића, на пример, за интернет страницу тог фонда дато 25.000 евра.

Посланица ДС Гордана Чомић рекла је да је укидање Фонда за заштиту животне средине губљење времена и да је добро што се оснивањем Зеленог фонда више неће губити то време.

Жустра расправа о амандманима

На сет закона у области из области пољопривреде и заштите животне средине поднето је укупно 88 амандмана.

На измене Закона о сточарству поднета су 52 амандмана, на измене Закона о заштити животне средине и измене Закона о заштити природе поднето је по 16 амандмана, док су на допуне Закона о управљању отпадом поднета четири амандмана.

На почетку седнице, посланик Нове странке Владимир Павићевић је навео да је та партија поднела укупно осам амандмана на законе, а да је Влада Србије прихватила један.

"За мене 9,94 прихваћених амандмана значи да је Нова странка добила 9,94 одсто подршке грађана и да би толико подршке добила да изађе самостално на изборе. То је за мене велики резултат и велико остварење за годину и девет месеци постојања партије", рекао је Павићевић.

По томе је, како је Павићевић рекао, Нова странка шампион српског парламентаризма.

Оценио је да министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић није прихватила амандман на измене Закона о заштити природе да би умањила тај проценат.

Павићевић је рекао да се амандман те странке односи на превод термина "полици" (policy) и апеловао да се још једном размотри тај амандман који предвиђа да, уместо "јавне политике", пише "практичне политике".

Против Павићевићеве “рачунице били су посланици СНС-а, који су му поручили –"Што је баби мило, то јој се и снило"”.

Посланик СНС-а Љубиша Стојмировић оценио је да је добро што тај амандман није прихваћен, јер би се онда десило да је њихов сваки амандман усвојен, што би довело до тога да Нова странка има 100 одсто подршке, што би обесмислило изборе. На то његов страначки колега Марко Атлагић истиче да је амандман несврсисходан и неприхватљив.

Из табора напредњака је стигао и позив да Нова странка сама изађе на изборе и тако докаже рачуницу.

“Бојим се да му у том проценту фали и једна нула”, рекао је напредњак Марјан Ристичевић, после кога је Павићевићев колега Зоран Живковић рекао да су пре 20-ак година постојале емисије “Поздрави и жеље слушалаца”, па да свако ко жели да упути неку жељу Новој странци то уради преко тих емисија.

Шеф посланика СНС Зоран Бабић рекао је да памти још неке шампионе српског парламентаризма по питању броја амандмана, као што је био ДСС, а да су они остали испод цензуса.

Бабић је позвао оне који се хвале “ситним” процентима да изађу на изборе и провере шта грађани мисле о томе.

“Мислим да још увек постоје емисија поздрави, жеље и честитке. Мислим да ћемо се ми поздравити већ за неколико дана када овај парламент буде распуштен. Што се тиче жеља, мислим да је те жеље најбоље изрекао колега Владимир Ђукановић на друштвеним мрежама, да је око тих жеља указао и поменуо Забелу. Што се тиче честитки, е у том тренутку ћемо сви ми честитати надлежнм државним органима”, рекао је Бабић.

Образлажући законе у Скупштини Србије, министарка је раније рекла је да ће њиховим усвајањем Србија начинити значајан искорак у погледу заштите животне средине и природних вредности, унапредити међународну сарадњу и проширити могућности за развој пољопривреде и привреде.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом