Клацкалица српско-хрватских односа

Силазна и узлазна путања у односима Србије и Хрватске смењују се упркос изјавама о важности регионалне сарадње. Последњи повод за појачану националну реторику било је писмо Милорада Пуповца хрватском државном врху у којем упозорава на проблематичан однос према мањинама. Зачетак тог тренда хрватска председница види у мандату претходне Владе Хрватске. Српски председник је забринут, а премијер тражи безусловну осуду шовинистичких испада према Србима.

Између Београда и Загреба лед, а однос према српској мањини у Хрватској на тачки кључања. Тај систем спојених судова не престаје да се активира, упозорава Милорад Пуповац, председник Српског националног већа.

"Tри године бележимо пораст говора мржње. Ово што се сада догађа има елементе обнављања реторике, обнављања односа према мањинама – и политичким и етничким – какве смо имали у годинама које смо превладали. То значи и у деведесетим", каже Милорад Пуповац.

Односи две државе у време избора стрмоглаво се погоршавају. Хрватска кампања је трајала предуго, подсећају аналитичари, довољно за радикализацију осетљивих односа према мањинама.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, каже да се то посебно односи на националне мањине, а Срби су највећа и најзначајнија мањина, према којој постоји највећи отпор.

"Што се тиче односа две земље, ја мислим да су они на најнижој тачки", каже Александар Попов.

Србија и Хрватска две деценије носе бреме нерешених проблема. Око квалификације акције "Олуја" нема једне истине. Ставови о канонизацији кардинала Степинца тешко су помирљиви упркос комисији коју је у ту сврху формирао Ватикан.

"Неразрешене трауме ближе и даље прошлости обухватају тегобну транзицију која има своје социјалне учинке који се сада бескрајно етницизују, дакле увек је други крив, и згодно је политички преусмерити ту енергију незадовољства на мањине", каже проф. др Радмила Накарада са Факултета политичких наука у Београду.

На старе ватре доливало се ново уље – царински рат у јеку избегличког таласа, најаве наоружавања, регистар издајника и спорни став ХДЗ-овог министра културе према антифашизму. Ипак, аналитичари из Загреба верују да владе сличног политичког предзнака имају шансу да ситуацију поправе.

Давор Ђенеро, политички аналитичар, каже да је једна од првих изјава новог министра спољних послова Хрватске била да је приступање Србије ЕУ један од политичких приоритета Хрватске.

"Aли ничим изван 'акија' неће блокирати, условљавати, успоравати приступање Србије ЕУ", каже Ђенеро.

Пре двеју влада, сусрет на највишем нивоу. Томислав Николић, сазнајемо, посетиће Хрватску у јуну. Колинда Грабар Китаровић позив је упутила још на самиту Брдо-Бриони у Загребу прошле године. Упркос медијском заказивању и отказивању сусрета двоје шефова држава, посета ће бити прецизирана у Сарајеву, крајем маја.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.