Селаковић: Не дамо да се према Србији недостојно опходе

Никола Селаковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, подсетио и на оно што је заступник Србије у Хагу рекао, а то је случај Флоренс Артман. Навео је да Француска никада није поступила по том налогу.

Селаковић је рекао да људи у Хашком Трибуналу умиру, а да нико за то не одговара.

Како је рекао, Србија има обавезе према својим законима, али главна обавеза је да води бригу о својим националним интересима и да не дозволи да се према њеним институцијама неко опходи на према сувереној држави недостојан начин.

"Србија то неће дозволити и на томе ће да инсистира", рекао је Селаковић.

Истакао је да Србија остварује сарадњу са судом и да о томе сведочи деценијска сарадња, али, како поручује, Србија ће инсистирати да се према њој опходе као према сувереној држави и тражиће адекватан третман за своје грађане.

Навео је да су то људи чија људска права морају да се поштују и да буду заштићена.

Селаковић је навео да у наше затворе долазе разне организације које су у ситуацији да нам скрећу пажњу када третман лица није адекватан. Пита зашто би се статус наших грађана у Хагу разликовао од обичних грађана који су осуђени за нека дела. Рекао је да Србија пролази кроз озбиљне мониторинге у Бриселу и Стразбуру.

"Србија поштује своје обавезе и не дозвољава да неко њоме брише патос", рекао је Селаковић.

Министар правде је навео да је чудно како је Трибунал месецима тражио начин да се отараси Војислава Шешеља, па је представио да је он болестан, послао га у Србију, а никога у Србији није ништа питао. Рекао је да им се онда није допало Шешељево понашање у Србији.

Како је навео, многи поступци Трибунала су нејасни. Истиче и да су неки људи који су умрли у Хагу добијали привремени излазак на слободу због здравља, а да неки нису, а за те који нису, релативно брзо је наступила смрт. Селаковић је навео да то заиста нема смисла.

Министар је истакао и да се случај Шешељ толико дуго води и да још увек нема првостепене пресуде.

"И сад је одједном највећи проблем број људи који се сумњиче за недозвољени утицај на сведоке, а није проблем што је човек умро, а давали смо гаранције које смо сваки пут испоштовали", рекао је Селаковић.

Поручио је и да Србија не прича без аргумената који су на страни наше државе.

Иначе, врата Хашког суда, пре 22 године, за Србе је отворио Душан Тадић, Србин из Босне и Херцеговине. За њим, добровољно или против воље, у Хаг је отишло још 109 Срба, три пута мање Хрвата, а десет пута мање Бошњака и Албанаца. Душану Тадићу изречена је и прва пресуда у хашким судницама - 20 година затвора за ратне злочине. После 14 година, изашао је на слободу.

Његову судбину у последње две деценије, међутим, није доживело девет Срба. Последњи, генерал Здравко Толимир, који је годинама чекао да буде пребачен у земљу у којој ће служити казну, умро је у понедељак у Хагу од срчаног удара.

Хашке судије нису реаговале на захтев породице Толимира и Владе Србије да га пусте на лечење. Такође од срчаног удара, не дочекавши крај суђења, у хашком притвору преминуо је Милан Ковачевић. На исти начин, према званичној верзији, у коју многи сумњају, 2006. умро је и најпознатији притвореник Хага, Слободан Милошевић. За пет година, колико је провео у Схевенингену, оболео је од слабости срца, високог притиска и дијабетеса.

Генерал Ђорђе Ђукић, коме је здравље било нарушено у хашком притвору, пуштен је 1996. на лечење, али прекасно - умро је после месец дана на ВМА. На идентичан начин, 2003. је преминуо и начелник Војске РС Момир Талић.

Правоснажне пресуде, али не и крај затворске казне, дочекали су врховни командант крајишке војске Миле Мркшић и Мирослав Дероњић. Умрли су у лисабонском, односно шведском затвору. Двоје оптужених, вођа крајишких Срба Милан Бабић и градоначелник Вуковара Славко Докмановић, извршили су самоубиство у хашком притвору.