Парламентарни одбор о "Алексином закону"

Одбор ће упутити захтев Министраству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству просвете, Министарству за локалалну самоуправу као и Заштитнику грађана да се изјасне о предложеним мерама сузбијања вршњачког насиља у школама изнетим у иницијативи познатој као "Алексин закон".

Председница Одбора за права детета Маја Гојковић рекла је да је настала забуна у јавности и да није реч о предлогу закона.

Истакла је да је суштина иницијативе да се уочени пропусти у постојећим законима исправе, као и да уведу нове одредбе.

"Немогуће је да се све обједини у један закон", рекла је Гојковићева и додала да ће велики број закона морати да се мења.

Гојковићева је навела да је потребно да се одређени чланови закона интегришу у Нацрт закона о заштитнику права детета, као и да се измене Закона о основама образовања и васпитања, као и у Закон о локалној самоуправи.

Гојковићева је рекла да ће актуелни сазив остати упамћен по томе што је усвојио већи број закона који су иницирали грађани на тему побољшања положаја деце и као пример навела "Зојин закон" и "Тамарин закон".

Маја Гојковић је оценила да је добро да се иницијатива зове по дечаку Алекси Јанковићу из Ниша, који је пре четири године починио самоубиство после вишемесечног малтретирања вршњака.

Чланови Одбора за права детета указали су на пораст вршњачког насиља и оценили да је проблем комплексан и да је потребно радити истовремено са децом, родитељима и школама, којима је потребно вратити васпитну улогу.

Посланица Дубравка Филиповски из Нове Србије оценила је да је иницијатива први корак у спречавању вршњачког насиља.

Филиповска је додала да је потребно да се формира Радна група која ће узети у разматрање ову иницијативу.

Према њеним речима, досадашње мере попут увођења видео-надзора и школског полицајца нису дале одговарајуће резултате.

Посланица Демократске странке Гордана Чомић мисли да није потребан Закон о заштитнику права детета и да је потребно да се траже препоруке од постојећих институција. Додала је да код омбудсмана постоји неко ко је задужен да се бави правима деце.

Весна Ракоњац из Српске напредне странке је казала да није важно да ли ће бити усвојен посебан закон или ће поједине нове одредбе бити инкорпориране у постојеће законе.

Предложила је да Одбор за права детета преузме надзор над применом Закона о основама образовања и васпитања.

На почетку седнице говорила је Драгана Ћорић која је припремила предлог такозваног "Алексиног закона", којим се предвиђају оштрије казне за ђаке, професоре, директоре и несавесне родитеље.

"Предлог се односи и на директоре и на наставно особље, негде је запраћено и губитком лиценце ако се због њиховог лошег реаговања и гурања под тепих дође до тешке повреде или смрти детета", навела је Ћорићева.

Драгана Ћорић је рекла да предложени "уговор о понашању" добро функционише и да је то потврђено у неким школама у Новом Саду.

"То је формализовано обећање да ћете се поправити", објаснила је Ћорићева суштину тог уговора и додала да је једна од мера суспензија ученика.

Према њеним речима, то је покушај да се проблем решава са стручним лицима.

Неколико група грађана покренуло је пре два месеца више интернет петиција за усвајање "Алексиног закона", који би санкционисао насиље у школи.

Група на челу с професорком Правног факултета у Новом Саду Драганом Ћорић припремила је предлог такозваног "Алексиног закона".