Страначки програми - врло слично, а потпуно другачије

Село је развијено, нема монопола ни привредног криминала, верске заједнице плаћају порез, минимална цена рада је већа - тако би, укратко, изгледала Србија када би се скројила по економским програмима политичких партија. Виде ли економисти суштинску разлику међу њима?

"Они су махом слични. Разлог је једноставан - зато што нико није спреман да бирачима саопшти лоше вести, да ће радити неке непопуларне мере", указује економиста Горан Николић.

Ако економисти, на први поглед, не виде суштинску разлику, просечном бирачу је знатно теже. Мало је оних који ће загребати испод површине, где неке разлике има и повезана је са оријентацијом странака - евроскептичне махом се залажу за повећање царине, што би био удар на извоз у земље ЕУ. Проевропске више су окренуте бирачу.

"У том смислу постоје одређене разлике, оне се углавном дешавају око пореске политике па се неке странке залажу за смањење стопе ПДВ-а, за смањење намета на рад. Друга разлика, која је доста блиска и са овом пореском политиком, односи се на то да ли треба давати подстицаје за долазак инвеститора на наше тржиште или не", наводи економиста Саша Ђоговић.

Слични економски програми говоре и о томе коме се странке обраћају.

Богати, сиромашни, запослени, незапослени, образовани, необразовани - као што не знамо ко су људи који свакога дана пролазе поред нас, тако ни странке, не знају тачно ко су људи који гласају за њих. Али, ако је судити по њиховим економским програмима, претпостављају. И евроскептичне и проевропске партије обраћају се, пре свега, сиромашнима

"Посебно у условима заиста сиромаштва, у условима велике незапослености бирач ће свакако обраћати пажњу на животни стандард на запошљавање о порезима томе где новац отиче и какви су ефекти", истиче Ђоговић.

Због тога, економисти у предстојећој кампањи очекују прегршт популистичких и демагошких изјава. А после ње да, по обичају, оно што пише у програму остане само на папиру.

"Није само да су програми исти, него се чак и сви слично понашају у власти. Нпр. субвенције - сви су начелно против субвенција зато што се дају само страним инвеститорима и на крају сви наставе ту политику јер немају алтернативну, немају начин да привуку инвеститора", додаје Горан Николић.

Очекује се да економија буде главна тема најављених избора. Биће занимљиво пратити како ће странке убеђивати бираче да је њихов економски програм најбољи када су тренутно важећи програми свих странака готово идентични.