Како излазност утиче на резултате избора

Бирачко тело Србије реално је много мање него на папиру с обзиром на то да око милион и 300 хиљада гласача живи у иностранству и углавном не гласа.

Ове године се очекује нешто већа излазност, али аналитичари и истраживачи јавног мњења за сада не виде да ће то помоћи ни партијама на власти али ни главним опозиционим странкама.

"Кад погледате како се понашају они који кажу - ја бих гласао али не знам за кога, делује да би они помогли највише малим странкама, да би се повећала изазност на рачун оних који неће ући у парламент", каже Срђан Богосављевић из "Стратеџик маркетинга".

"Већа излазност погодује више странкама које немају сигурно бирачко тело и које могу у већој излазности да покушају да обезбеде додатне гласове. Истраживања агенција показују да су међу апстинтентима који не излазе или нису сигурни, више заступљене странке тзв. деснице", наводи Слободан Антонић са Филозофског факултета.

И Цесид барата сличним подацима, није мали проценат оних који још не знају за кога ће гласати, зато верују у важност порука из кампање.

"Већа излазност доводи у ситуацију све странке које се данас налазе око пет одсто, да морају да освоје пар десетина хиљада гласова више да би прешле цензус. Оно што се спекулуше, да већа излазност одговра опозицији, у овом тренутку нема објективног утемељења у истраживању", каже Бојан Клачар из Цесид-а.

Најважнији задатак и за велике и за мале странке, истраживачи виде у учвршћивању сопственог бирачког тела и циљаној кампањи којом ће симпатизере извести на биралишта.

Богосављевић каже и да, ако има много људи који желе смену власти, као 2000. године, онда је важило да одговара већа излазност.

"Тад су излазили и људи који су аполотични, такође су желели смену власти. У овом тернутку не постоји та критична маса која жели смену власти", наводи Богосављевић.

"Излазност се може повећати уколико се наметне једна важна тема, уколико је бирачи препознају као важну и ако осете да њихов глас може да значи и уколко је изборна понуда задовољавајућа са становишта бирача", рекао је Антонић.

Највише бирача гласало је на првим вишестраначаким изборима у Србији 1990, а најмање на последњим 2014. године.