Скупштина Србије друга у региону по отворености

Скупштина Србије је од 123 индикатора испунила 74, што је 60 одсто, наведено је у истраживању које је организовао Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) у оквиру Иницијативе Отворени парламент, уз подршку Амбасаде Велике Британије у Београду.

Као и претходне године, највећи број индикатора испуњава црногорски парламент, са позитивно оцењених 86 индикатора, или 70 одсто испуњених индикатора.

На трећем месту је парламент Албаније који испуњава 52 одсто индикатора, затим хрватски Сабор са 50 процената, Парламентарна скупштина Федерације Босне и Херцеговине са 45 одсто и Собрање Македоније са 40 процената.

У истраживању је оцењено да су парламенти у региону направили значајан корак напред у погледу унапређења транспарентности, доступности података и отворености ка јавности.

"Отвореност парламента подразумева да је омогућено грађанима да буду информисани о раду парламента, да поспешују грађанско учешће у законодавном процесу, да омогућава грађанима да утичу на рад парламентараца који заступају интересе грађана и који грађанима треба да полажу рачун", истакла је директорка ЦРТА Вукосава Црњански.

Резултати истраживања показују да је Народна скупштина Републике Србије унапредила своју отвореност, јер је у протеклих годину дана Парламент Србије унапредио механизам сарадње са организацијама цивилног друштва на нивоу неформалних парламентарних група.

Парламент Србије, уз албански, једини у региону има развијен механизам посланичких канцеларија, које се оснивају на иницијативу посланика, у циљу унапређења директне комуникације са грађанима.

Међутим, Скупштина Србије није активна на друштвеним мрежама, иако би то значајно унапредило комуникацију са грађанима, наводи се у саопштењу.

Иако Скупштина Србије објављује већину документа и података у вези са законодавним процесом попут предлога закона, усвојених закона, резултата гласања и стенографских белешки, јавности нису доступни амандмани које посланици подносе на предлоге закона.

Бојана Џуловић из иницијативе Отворени парламент наводи да у Србији, као и већини других парламента у региону, недостоје већа транспарентносту у погледу доступности информација са седница одбора.

"Иако грађани Србије могу да прате седнице одбора путем преноса уживо, грађанима нису јавно доступна на званичном сајту Народне скупштине документа са тих седница попут стенографских белешки, резултата гласања, документа која други државни органи достављају одборима", рекла је Џуловићева.

Детаљне информације о народним посланицима, попут информација о формалном образовању и радним биографијама, затим њиховом имовинском стању, нису доступне на званичном сајту Народне скупштине.

Како би се додатно унапредила транспарентност и отвореност Народне скупштина Републике Србије, потребно је објавити текстове амандмана, унапредити доступност информација са седница одбора попут објављивања резултата гласања, активности чланова одбора, документа која други државни органи подносе одборима, наводи се у саопштењу.

Документа која Скупштина Србије објављује на интернет страници, како је указано, требало би да се објављују у отвореним, машински читљивим форматима, како би се омогућила њихова даља техничка обрада и употреба.

Поред тога, потребно је и употпунити, пре свега, информације о народним посланицима, како њихове биографске податке, тако и податке о активностима у Парламенту.

У циљу повећања интегритета, потребно је усвојити и Етички кодекс понашања народних посланика, којим се утврђују правила понашања народних посланика и етичка начела на основу којих посланици поступају приликом обављања своје службене дужности, као и Закон о лобирању.