Дачић: Србија не сме дозволити да се претвори у сабирни центар

Питања решавања проблема миграната, повезивање у области енергетике и инфраструктуре и слобода медија су приоритетне теме свих нас у југоисточној Европи, рекао је Ивица Дачић на неформалном састанку министара спољних послова Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПСуЈИЕ) у бугарској престоници.

Дачић је истакао да се већина учесница ПСуЈИЕ данас суочава са највећом мигрантском кризом од завршетка Другог светског рата, а развој ситуације, оценио је, указује на могућност да актуелни светски талас миграција, потенцијално, преко Балкана и Медитерана, покрене у правцу ЕУ и неколико милиона миграната.

Србија је међу земљама које су тога можда и највише свесне јер је, као транзитна земља, у самом средишту тзв. „западно-балканске руте", напоменуо је Дачић.

Само током 2015. године је, како је подсетио, на територију Србије ушло је преко 600.000 људи, међу којима је највећи број држављана Сирије и Авганистана а у појединим периодима дневни број улазака достизао је и 9.000. Током јануара ове године у Србију је већ ушло скоро 60.000 миграната.

Оценио је да је Србија досадашњим поступањем показала као кредибилан партнер ЕУ и спремност да преузмеме део одговорности иако није чланица Уније.

"Међутим, уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница (Немачка, Аустрија, па даље редом…), то би за Републику Србију и читав регион била посебно опасна ситуација. Тиме би се зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање на територији Србије, што би за нас представљало изузетно оптерећење, " истакао је српски министар.

Без обзира на разумевање и емпатију према мигрантима, Србија не може дозволити да се претвори у сабирни центар за мигранте, истакао је Дачић.

"Србија такође није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета нити средстава нити смо прва земља уласка," навео је он, изразивши очекивање да ће се на ову тему разговарати и крајем ове недеље на неформалном састанку министара иностраних послова ЕУ и земаља кандидата за чланство.

Веома је важно и што ће на данашњем састанку министри усвојити Заједничко саопштење о изазовима миграција, додао је Дачић, како се наводи у саопштењу Министарства спољних послова Србије.

Као земља која се налази у средини западно-балканске руте, Србија осећа последице одлука свих земаља које се налазе и на доњем и на горњем току руте, напоменуо је Дачић.

Због тога је Влада, у оквиру механизама комуникације који су уведени након самита ЕУ о западно-балканској рути посебно указивала на потребу раног обавештавања свих инволвираних земаља (Аустрија, Немачка) како би све земље на рути биле унапред информисане о промени режима на границама и како о свакој новој мери која се спроводи у земљама крајње дестинације.

"На пример, након одлуке земаља на горњем току западно-балканске руте, које су престале да на своју територију примају економске мигранте, а потом и на одлуку Аустрије да преко своје територије дозволи пролаз само оним мигрантима који искажу намеру да затраже азил у Немачкој и Аустрији, Република Србија је почела да поступа на истоветан начин, јер не можемо дозволити да се читав терет пребаци на нас," рекао је Дачић.

Први потредседник владе је рекао да главни спољнополитички циљ Србије остаје чланство у ЕУ и да је Србија у том смиљу показала доследност како кроз остваривање амбициозне реформске агенде, тако и кроз конструктиван приступ у дијалогу са Приштином.

Подсетио је да је Србија чекала скоро две године од отварања преговарачког процеса да отвори прва преговарачка поглавља - 32 о финансијском надзору и поглавље 35 о нормализацији односа Београда и Пристине, рекавши да влада намерава да у 2016. тај процес убрза.

"Наша је намера, а надам се да ће државе чланице Европске уније то подржати, да током 2016. године знатно убрзамо преговарачки процес и да кренемо у процес отварања преговарачких поглавља која имају велики значај за процес реформи и јачање владавине права - пре свега поглавља 23, 24, али и бројних других преговарачких поглавља," рекао је Дачић.

"Јака и стабилна економија један је од важних предуслова за чланство у Европској унији", навео је Дачић.