Канцеларија: За чланство у ЕУ 48 одсто грађана, 28 против

Истраживање Канцеларије за европске интеграције, у оквиру ког је урађена анкета "Европска оријентација грађана Србије", показало је да 15 одсто грађана не би гласало уопште, док девет одсто не зна шта би одговорило на питање "Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?".

Анкета у којој је учествовало 1.027 испитаника старијих од 18 година рађена је према стандарду евробарометра, наводи се у саопштењу Канцеларије.

Такође, истраживање показује да је подршка грађана реформама, као и претходних година, веома висока.

Од укупног броја испитаника, њих 73 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.

Борбу против корупције (20 одсто), реформу правосуђа (16 одсто), реформу образовног система (15 одсто) и реформу здравственог система (13 одсто) грађани препознају као најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот, наводи се у саопштењу.

Следећа по важности је реформа здравственог система са 13 одсто, а следе боља заштита људских права и реформа пољопривреде (седам одсто) и заштита потрошача (пет одсто).

Највећи проценат грађана, њих 65 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.

Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 30 одсто њих била добра ствар, 29 одсто грађана сматра да је то лоше, а 41 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.

За највећи број грађана – њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља могућност да се уреди стање у Србији, више могућности за запошљавање (16 одсто), пут ка бољој будућности младих људи (15 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (12 одсто).

Кад се ради о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас 27 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор у последњих 15 година, 20 процената мисли да је реч о Русији, за Јапан се изјаснило 15 одсто грађана, док је на четвртом месту Кина са 14 процената.

Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2014. године, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,6 милијарде евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.

Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.