Посланици о оглашавању и информационој безбедности

Представљајући посланицима тај законски предлог, потпредседник Владе Расим Љајић је у скупштини рекао да Србија није поштећена од сајбер напада и високотехнолошког криминала, због чега је потребно донети кровни закон који ће ићи у корак са трендовима у заштити од тих појава.

Подсећајући да је пре две године долазило до "напада" на сајтове СПЦ, Агенције за приватизацију и других органа, Љајић је рекао да се Србија суочава са готово истим изазовима који су присутни у свету.

"Кључни разлог за доношење овог закона је чињеница да се појављују велики изазови на пољу информационе безбедности и да сваким даном постајемо свесни рањивости наших уређаја и да то постаје глобални проблем. Многобројни су сајбер напади, преко 1.000 америчких компанија је у последње две године пријавило инциденте и нападе хакера", рекао је Љајић, који је и министар трговине, туризма и телекомуникација.

Према његовим речима, у 2013. години у Србији је било 865 регистрованих кривичних дела високоогранизованог криминала, а 2014 - 780 напада.

Предложени закон, каже, треба да омогући дефинисање мера заштите, да се установи одговорност правних лица која управљају тим системима и који су органи који су надлежни за спровођење мера.

Прописана је читава лепеза институција на које се односе одредбе, а обавеза ће им бити да донесу акт о безбедности, којим се одређују јасне мере заштите свих тих система, објаснио је Љајић.

Посланици су рад наставили дебатом о предлозима за аутентично тумачење закона о ауторском и сродним правима и о електронским медијима.

Тај други предлог је иницирала СНС како би се разрешиле недоумице око избора кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије у име удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце.

У предлогу аутентичног тумачења пише да те организације треба договором да утврде коначан предлог два кандидата, а да се у супротном коначан предлог заједничког кандидата утврђује гласањем тако што предствник сваке организације гласа за једног кандидата, после чега се утврђује коначан предлог два кандидата који су добили највећи број гласова.

Шеф посланичке групе СДС-а Марко Ђуришић рекао је да су законски предлози о оглашавању и о информационој безбедности добар корак ка уређењу правног система и ка усклађивању са европским прописима.

Најавио је да ће та странка подржати Предлог закона о информационој безбедности, а да је на предложени закон о оглашавању поднети амандмане који иду ка још рестриктивнијем прописивању могућности оглашавања дуванских производа, алкохолних пића и садржаја који могу да упућују на порнографске садржаје.

Пошто је рекао да је нејасна одредба која регулише оглашавање путем плаката, министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Ллајић је објаснио да је оглашавање путем плаката дозвољено ако јавна површина за постављање плаката актом јединице локалне самоупураве буде одређена за те намене или је за постављање плаката на јавној површини потребна дозвола јединице локалне самоуправе.

Демократе сматрају предложени закон о информационој безбедности као озбиљан корак напред, а замерке те странке односиле су се на мала овлашћења Националног центра за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима.

Љајић је објаснио да решење, према коме ће Министарство имати извршна овлашћења, а то тело сва друга у смислу упозоравања, анализе, сагледавања стања на глобалном нивоу, давања препорука, постоји у свим земљама ЕУ, те да је економичније и оперативније.

Њихово становиште је и да заштитник грађана и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности треба да буду у саставу Тела за координацију послова информационе безбедности.

Напредњаци су поздравили формирање Националног савета за информатичку безбедност, као и националног тела које треба хитно да реагује уколико дође до одређених напада у овом простору.

Предложени закон, како су истакли, говори о томе да се Србија и влада крајње одговорно односе према тој теми.

Социјалисти су у прилог тезе о озбиљности информационе безбедности изнели податак да је предлогом буџета за 2016. годину америчка влада предвидела 14 милијарди долара како би се боље заштитиле савезне и приватне мреже од хакерских претњи.

Љајић је посланицима представио и предложени закон о оглашавању, наводећи да је важећи закон донет пре 10 година и да су многе његове одредбе превазиђене услед развоја технологија.

Циљ закона, према његовим речима, јесте заштита потрошача, али и да се обезбеди фер и поштена тржишна утакмица и спречавање нелојалне конкуренције.

Једна од новина у предложеном закону тиче се оглашавања алкохолних пића, па ће она која имају до 20 одсто алкохола моћи да се рекламирају од 18 сати до шест ујутру, а она са више од 20 одсто алкохола од 23 до шест сати ујутру.

По први пут ће бити омогућено рекламирање алкохолних пића и у штампаним медијима, са изузетком часописа и магазина намењених деци и малолетницима, а предложеним законом је забрањено обмањујуће оглашавање, које доводи у заблуду купце.

Новина је и оглашавање на отвореном простору, па се прецизније дефинише да се ради о искључивој надлежности локалних самоуправа, дефинише се и интернет оглашавање, а по први пут се регулише оглашавање игара на срећу, које је ограничено на период од 21 сат до шест ујутру.

Предлогом закона о информационој безбедности предложено је образовање Националног центра за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, као и Тела за координацију послова информационе безбедности као координационо тело Владе Србије.

Њега ће чинити представници министарстава надлежних за послове информационог друштва, одбране, унутрашњих послова, спољних послова, правде, служби безбедности, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, Генералног секретаријата Владе, Управе за зајединичке послове републичких органа и Националног центра за превенцију безбедносних ризика.

Предлог закона, поред осталог, предвиђа обавезе и одговорност оператера информационо-комуникационих система у случају када су одређене активности у вези са тим системом поверене трећим лицима, као и обавезу обавештавање надлежних органа о инцидентима који могу да имају значајан утицај на нарушавање информационе безбедности.

Посебна глава је посвећена криптобезбедности и заштити од компритујућег електронског зрачења, па је прописано да је министарство надлежно за одбрану, за послове информационе безбедности који се односе на одобравање криптографских производа, дистрибуцију криптоматеријала и заштиту од компромитујућег електромагнетног зрачења.

Предложени закон о оглашавању поставља, како се наводи у његовом образложењу, минимална, транспарентна и објективна мерила за све учеснике у том процесу.

Предложеним законом се, поред осталог, забрањује обмањујуће оглашавање, оглашавање које садржи приказ малолетника у опасној ситуацији, оглашавање које непосредно позива малолетнике на куповину роба или услуга или да то захевају од својих родитеља, забрана рекламирања млека, друге хране и пића за одојчад до шест месеци и прибора за њихово коришћење.

Прописано је да у оквиру једног пуног сата емитованог програма комерцијалних пружалаца медијске услуге, ТВ оглашавање и ТВ продаја не могу заузимати више од 20 одсто времена, а за програме установе јавног медијског сервиса и пружаоце медијске услуге цивилног сектора више од 10 одсто.

Преноси међународних спортских догађаја од националног значаја посредством установа јавног медијског сервиса могу се прекидати најдуже девет минута по сату, с тим да купно емитовање ТВ оглашавања и ТВ продаје може трајати најдуже 10 одсто од укупно дневног емитованог спортског програма.

Прописано је и да је оглашавање на плакату који се поставља на јавној површини дозвољено ако је актом јединице локалне самоуправе дозвољено, а за постављање плаката на јавној површини је потребна дозвола јединица локалне самоуправе.

За оне који крше одбредбе закона предвиђена је казна од 300.000 до два милиона динара.

Посланици рад настављају у петак разматрањем 475 амандмана на предлоге закона о полицији, о јавном реду и миру и о јавном окупљању.