Фратини: Србија водећа у региону

Фратини искључује било какву промену у односу према Србији и њеним властима у чланицама Уније, која је, подсећа, пре месец дана одлучила да формално отвори приступне преговоре са Србијом.

Србија се, како је оценио за Танјуг, понаша у складу са својом водећом улогом у региону - реформе се спроводе, економски резултати су на крају 2015. године били бољи од очекиваних, безбедност се побољшава, а поступци и реакције током летошњег прилива избеглица били су инспирисани принципима заштите граница, уз солидарност према бројним очајним људима, међу којима су били жене и деца.

"Мислим да су одлуке које су у Београду донели влада и премијер Вучић показали да се Србија више понаша као европска земље него низ чланица ЕУ", оценио је Фратини.

Поводом спекулација у Србији да Запад покушава да ослаби Вучића, Фратини је приметио да то генерално не би никуд одвело ни Запад, ни Европу.

"Тачно је да је било спекулација у медијима да Запад покушава да ослаби утицај и популарност премијера Вучића. Али, кад би те спекулације биле тачне, то генерално не би никуда одвело Европу и Запад. Напротив, у интересу Европе је да јача и подржава премијера Србије, који би, на пример, могао да има веома значајну улогу моста са Руском Федерацијом," рекао је Фратини.

Према његовим речима, Вучић је био потпуно у праву када је одбацио било какав предложени избор између еврпског пута и историјских односа Србије са Руском Федерацијом.

"У данашњем свету, коме је веома потребна посвећеност Русије глобалној и регионалној безбедности, треба да рачунамо на оне као што је Вучић који могу да отворено и искрено разговарају са Москвом задржавајући истовремено европску перспективу. То је била позиција Италије док сам је био министар спољних послова и још увек је тако," истакао је Фратини.

На питање како види позицију Србије која је окружена чланицама НАТО, с обзиром на опредељеност Беграда за европске интеграције, с једне и блиске односе са Москвом, с друге стране, Фратини је реко да Србија "природно има истакнуту улогу у региону", а да не постоји алтернатива интеграцији у ЕУ и добрим односима са Русијом.

Он се нада да ће се и захваљујући сталним напорима владе и премијера Србије Европска унија ускоро вратити пуној сарадњи и стратешким односима са Русијом, који су, како је оценио, од обостране добробити и за Русију и за ЕУ.

Фратини, у контексту оцене да је српски премијер задржао одличну репутацију на Западу и у ЕУ подсећа на Вучићеве састанке на високом нивоу у САД и Белој кући, као и са свим лидерима земаља чланица и иниституција ЕУ.

"Само да подсетим на значајне посете Вучића Риму, Берлину и много пута Бриселу, као и недавну, веома значајну посету канцеларке Меркел Београду," рекао је Фратини.

Према његовим речима, Вучић је отворио и сарадњу без преседана са глобалним актерима попут Кине (историјски самиту са кинеским лидерима у Београду) и кључним арапским државама у Заливу.

У његовом виђењу, ситуација у региону са институционалног становишта је стабилна, а заједничка перспектива уласка у ЕУ још увек делује као магнет и доноси више стабилности и даје додатни импулс реформама.

Политички односи међу земљама у региону могу и треба да се побољшају, будући да трагедије и ратни злочини из прошлости још увек имају утицај на ситуацију, "као што смо видели приликом неприхватљивог покушаја напада на премијера Србије на комеморацији жртвама у Сребреници", оценио је Фратини.

На питање да ли Запад има интерес да се више ослања и више помаже неким земљама у региону него другима, Фратини, који је данас председник Италијанског друштва за међународне организације је рекао да је у интересу Запада да приближи све земље у региону Европској породици.

"Међутим, очигледно је да Запад може имати већи интерес да подржи прво оне земље, попут Србије, које имају улогу стубова регионалне стабилности, не занемарујући при том друге," рекао је он.

Програми помоћи које је покренула ЕУ морају се тицати свих балканских земља, а геополитички и стратешки интерес је да се усредсреде на иницијативе које могу донети добробит региону као целини - оценио је Фратини, наводећи као пример енергију, инфраструктуру, транспорт и поморске путеве.

По његовом мишљењу, лидери у региону се мере способношћу да покрену амбициозне планове реформи и да спроведу реформе које су покренуте.

У неким државама је напредак у том смислу мало тежи због подела и унутрашњих слабости, као на пример у БИХ.

"У другим случајевима, као на пример у Србији и Црној Гори, и унутрашње реформе и преговори са ЕУ већ дају резултате. То зависи од снажног демократски изабраног политичког руководства," закључио је Фратини.