Мали: Београд наставља да води рачуна о сваком динару

Укупним средствима градске касе, приходи и примања буџета учествоваће са 91,061 милијарди динара, пренета средства из претходних година чиниће 5,1 милијарду, док ће сопствени приходи установа из надлежности Града износити 1,05 милијарди динара. Предвиђен је фискални дефицит од 3,88 милијарди динара.

Укупни расходи и издаци износиће 97,2 милина динара и повећани су у односу на 2015. за 9,27 одсто.

Градоначелник Мали је, обраћајући се одборницима, рекао да град наставља са политиком штедње и одговорног вођења рачуна о сваком динару, коју је дефинисао пре 18 месеци, додавши да је буџет Београда развојни и не подразумева узимање нових кредита.

Како је рекао, резултат те политике ће бити да крајем наредне године дефицит буде испод пет одсто.

"Затекли смо дефицит већи од 20 одсто, успећемо да га за две и по године смањимо за четири пута. То је одговорна политика без узимања динара новог кредита", рекао је Мали.

"За тај новац могли смо да набавимо око 500 аутобуса, изградимо 20-30 нових вртића. Али, вратићемо тај дуг и показати да смо другачији од њих", рекао је Мали.

Указао је да град никад није давао више новца за инвестиције, наводећи да ће 2,7 милијарди динара бити издвојено за изградњу водоводне и канализационе мреже, 73 километара канализације и 65 километара водоводне мреже. Према његовим речима, за 300 милиона динара је већи буџет за социјална давања.

"Више од две милијарде у области културе, имамо новца и за европско првенство у ватерполи и футбалу,… имамо новца за три нова вртића, амбуланте… - ово је буџет с којим почињемо развој града", рекао је Мали.

Како је предвиђено Нацртом одлуке о буџету, он ће износити 97,215 милијарди динара.

У укупним средствима градске касе, приходи и примања буџета учествоваће са 91,061 милијарди динара, пренета средства из претходних година чиниће 5,1 милијарду, док ће сопствени приходи установа из надлежности Града износити 1,05 милијарди динара.

Укупни издаци достићи ће 90,46 милијарди динара, што даје фискални дефицит од 3,88 милијарди динара.

Потребна средства за финансирање буџетског дефицита од 3,88 милијарди динара и за отплату главнице дуга домаћим и страним кредиторима, у износу од 6,74 милијарде динара, Град ће обезбедити продајом своје финансијске имовине, задуживањем у износу од 5,52 милијарде и из суфицита пренетог из претходних година од 5,10 милијарди.

Нацртом одлуке се такође предвиђа задуживање Града код иностраних банака у износу од 44,2 милиона евра, и то код ЕБРД-а за 32,7 милиона евра за финансирање унапређења београдског јавног превоза и саобраћајне инфрастуктуре, а код Европске инвестиционе банке за 11,5 милиона евра за финансирање изградње моста преко Саве.

Божовић: Буџет нетранспарентан и пун грешака

Шеф одборника ДС-а Балша Божовић критиковао је градски буџет за наредну годину, тврдећи да је нетранспарентан и пун грешака.

Он је, у Скупштини града, рекао и да није тачно да је дуг Београда милијарду динара, као ни да је дефицит 2013. године био 20 одсто, показујући документ у којем се, како тврди, наводи да је дефицит за 2013. био око шест одсто.

"За ова документа гласали су управо одборници СНС. То су завршни рачуни за 2013. и ребаланс за 2013. где се не говори о дефициту од 20,5 одсто, већ око шест одсто", рекао је Божовић.

Он је позвао градоначелника да поднесе оставку уколико Управа за јавни дуг потврди да је задужење на дан силаска ДС-а са власти било испо 400 милиона евра.

Ако се испостави да тај податак није тачан, него да је град задужен милијарду евра, као што тврди градоначелник, ја ћу поднети оставку са места градског одборника. Сматрам да је то фер и поштено, иако нисам чуо да је градоначелник прихватио понуду", рекао је Божовић.

Јовичић позвао Божовића да поднесе оставку

Шеф одборничке групе СНС Александар Јовичић изјавио је да је ДС на крају 2013. у финансијском извештају приказала само дуговања према банкама, а не целокупан дуг који је 1,12 милијарди евра и позвао шефа одборника ДС-а Балшу Божовића да поднесе оставку.

"Позивам Божовића да поднесе оставку, јер је скандал да неко сакрије финансијаска потраживања у извештају и да прикажу само оно што су у 2013. повукли кроз завршни рачун, без дуговања општина, предузећа.То је неодговорност коју ДС показује на делу свакога дана", рекао је Јовичић.

Тврди да је власт ДС-а на челу да Драганом Ђиласом, покушала да избегне финансијски извештај у 2013. години, тако што је приказала само дуговања порема банкама, у износу од око 380 милиона евра.

"Нису приказали остала дуговања, а имамо дугове 17 београдских општина, свих јавно-комуналних предузећа, дугове према социјалним институцијама, у свим другим апсектима које нису прикзаивали. Кад се све то сабере, целокупан дуг је 1,12 милијарди евра, уз историјски дефицит од 20,5 одсто", рекао је Јовичић.

Према његовим речима, до сада су измирени дугови у висини од 225 милиона евра, што је велики успех, а пројектован дефицит за 2016. годину је 4,75 одсто.

"И поред тога што враћамо велики дуг из прошлости, а не узимамо нови да бисмо то сервисирали, имаћемо 23 милијарде динара за инвестиције ,што је важно, од којих 2,7 за водовод и канализацију, што нам је приоритет у наредној години", рекао је Јовичић.

Озакоњење објеката са више спратова од планираног 

Скупштина града усвојила је и одлуку о одређивању спратности по зонама за објекте који се налазе у поступку озакоњења, којом се омогућава озакоњење појединих објеката који имају више спратова него што је предвиђено планом.

Како је рекао градски секретар за легализацију Немања Стајић, намера за доношење ове одлуке је да се што више објеката озакони.

У Београду је поднето више од 250.000 захтева за озакоњење, уз више од 55.000 у приградским општинама.

Према одлуци, град је подељен на пет зона - зону један обухватају рубна подручја централних градских општина, зону два пословно-трговачке улице на територији града, зону три штићени делови града.

Зона четири обухвата све што није обухваћено овим зонама, а зона пет је подручје посебне намене у оквиру "Београда на води".

У зони један дозвољени су приземље, четири спрата и поткровље, а уколико је планским актом предвиђено више, дозволиће се једна етажа више.

Зона два предвиђа приземље, осам спратова и поткровље, или ако је планским документом предвиђено више, дозволиће се још једну етажу више.

У штићеној, трећој зони, око Кнез Михаилове, Топчидера, Косанчићевог венца, Дедиња, Звездарске шуме, старог језгра Земуна, дозвољено је одступање за једну етажу више него што је то предвиђено планским документом, а у четвртој зони биће дозвољено две етаже више него планом.

У зони пет неће бити дозвољено никакво одступање од планског документа.