Јоксимовић: Динамична година пред нама

Јадранка Јоксимовић је у изјави Танјугу подсетила да је принцип Европске уније да земље кандидати за пуноправно чланство прво отварају најтежа поглавља и да би зато, после већ отворених 35 и 32, у првој половини требало да уследи и отварање поглавља 23 и 24.

Према њеним речима, то обухвата усвајање низа реформских закона који уређују област правосуђа и безбедности, попут мањинских права, борбе против корупције, трговине наркотицима, организованог криминала, родне равноправности, акционог плана и стратегије за Роме...

Иако ти закони носе низ промена у систему, Јоксимовић је подвукла да није довољно само њихово усвајање, већ је потребно и да држава и друштво почну да се понашају у складу с њима.

"Дакле и држава и институције с једне стране, што значи, примера ради у области правосуђа, да процеси не смеју да трају десет година, већ да правда мора да буде бржа и ефикаснија... као и грађани, с друге стране. Ако већ сви желимо европске стандарде, морамо да се понашамо у складу са тим. Један од европских стандарда је и плаћање пореза или поштовање саобраћајних прописа", нагласила је Јоксимовић.

Уколико Србија успе да отвори поглавља 23 и 24 у првој половини следеће године, министарка сматра да она неће бити једина која би могла да буду отворена 2016.

"Нисмо губили време. Припремали смо преговарачке позиције за одређена поглавља за које смо добили извештаје Европске комисије. То су, поред осталог, јавне набавке у поглављу пет, поглавље 13, односно рибарство, поглавље 25 и 26, која се односе на образовање и науку. То су четири-пет поглавља на којима заиста интензивно радимо и за које верујем да би могла да буду отворена током следеће године", истакла је Јоксимовић.

Политички предуслов за наставак процеса европских интеграција јесте регионална сарадања, указала је Јоксимовић и додала да је Немачка управо зато иницирала Берлински процес, како би додатно ојачала сарадња Србије и земаља у региону.

"Тако је било и са бројним земљама. Тако су некада радиле балтичке земље, земље Вишеградске групе (Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка). Увек се очекивало да, ако сте на европском путу у разним фазама, уредите те односе, да бисте што боље функционисали и у Европској унији у тренутку ступања у чланство", објаснила је Јоксимовић.

На значај Берлинског процеса министарка је указала наводећи пример повезивања Србије са остатком Европе изградњом путне и енергетске инфраструктуре, јер би то, како је додала, у многоме помогло српској привреди и расту економског стандарда.

Према њеним речима то би, истовремено и релаксирало односе у региону.

"И сами смо сведоци да у региону има проблема и елемената дестабилизације у појединим земљама, иако се Влада Србије, а посебно премијер, труде да унилатералним акцијама и активностима покажу колико смо посвећени регионалној сарадњи", подвукла је Јоксимовић.

Она је додала да регионалну стабилност не би требало да схватамо здраво за готово, већ да сви морају да много улажу како би се она сачувала и унапредила.

"Већ смо имали прилике да видимо како су се конфликти и нестабилност одразили на наше друштво и зато је обавеза свих, а чему је Влада Србије посвећена, да радимо на унапређењу и стабилности. То је заиста у интересу свих у региону", сматра Јоксимовић.

Министарка је констатовала да грађани Србије, без обзира на сву скепсу која постоји према чланству у Европској унији, немају разлога за страх и да се плаше тог процеса.

"Напротив, можемо себи да поставимо високе циљеве због нас самих, а онда би чланство у ЕУ био само додатна вредност у том процесу", закључила је Јоксимовић.