Скупштина, варнице због Закона о пољопривредном земљишту

Најпре ће дебатовати о амандманима који су поднети на сет о 18 законских предлога из разних области, а који се односе на наплату таксе за РТС, порезе, формирање Одбора за етику у науци...

На дашњем заседању посланици су разматрали измене Закона о пољопривредном земљишту и Предлог закона о заштити земљишта.  

Предложеним изменама Закона о пољопривредном земљишту уређено је и питање давања на бесплатно коришћење пољопривредног земљишта које није било предмет закупа најмање последње три агроекономске године и није било предмет коришћења, а које остане неиздато након окончања поступка давања у закуп у одређеној јединици локалне самоуправе.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да предложене измене Закона о пољопривредном земљишту ниједним својим чланом не предвиђају продају земљишта странцима.

"Овај закон апсолутно ниједним својим чланом не прописује да ће страни државјлани моћи да купе земљиште", рекла је Богосављевић Бошковић, наводећи да ће земљиште моћи искључиво да купе наша пољопривредна газдинства и мали и средњи пољопривредници.

Министарка је рекла да ће измене Закона о пољопривредном земљишту допринети унапређењу продуктивности и ефикасности коришћења земљишта државној својини.

Богосављевић Бошковић је, представљајући измене закона у Скупштини Србије, рекла да је предвиђено давање у закуп до 30 одсто обрадивог државног земљишта, а да ће измене омогућити привлачење инвестиција у пољопривредну производњу, отварање нових радних места и подизање извоза.

Министарка је рекла да Србија располаже са око пет милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега су 3,5 милиона оранице, баште, воћњаци и виногради, а остало ливаде и пашњаци.

Према њеним речима, око 20 одсто тог земљишта је у државној својини, од чега су катастарске парцеле на 830.000 хектара.

Богосављевић Бошковић је, наводећи да се од укупно 830.000 хектара државног пољопривредног земљишта, у закупу годишње нађе само око 30 одсто расположивих површина због чега држава и пољопривреда на годишњем нивоу имају огроман губитак.

Министарка је рекла да је кроз анализу стања пољопривреде утврђено да су инвестиције закупаца пољопривредног земљишта у државном влашниству на веома ниском нивоу.

Према њеним речима, предложене измене ће омогућити да земљиште буде функционално, што ће бити добро и за пољопривредне произвођаче и за државу.

"Повећање достуности ће позитивно утицати на општу добробит јер се стварају услови за развој стабилне пољопривредне продуктивности и јачање производних капацитета, повећање државног буџета, од чега ће, кроз повећање БДП, корист имати сви грађани", рекла је Богосављевић Бошковић.

Расправу о изменама Закона о пољопривредном земљишту обележила је полемика посланика ЛСВ Ненада Чанка, који је критиковао предложена решења и тражио њихово повлачење из процедуре, и министарке пољопривреде Снежане Богосављевић Бошковић, која му је поручила да уме само да критикује, али не и да предложи решења.

"Ово су наша решења, нисте нам доставили своја, ви само умете да критикујете, а немате решења. Ово је сада покушај спашавања онога што се спасити може и биће успешно", рекла је министарка, пошто је Чанак, који је један од најгласнијих критичара предложеног закона, тражио његово повлачење из процедуре.

На питање како ће паори да купе земљу када у највећем делу нису исплаћене ни субвенције, Богосављевић Бошковић је саопштила да је 90 одсто субвенција исплаћено, а да ће остатак доћи у наредним данима захваљујући жељи Владе Србије да додатно помогне пољопривредне произвођаче.

Опозиција: Неправда, корупција и штета за пољопривреднике

Посланици опозиције критиковали су предложене измене Закона о пољопривредном земљишту, а једна од њихових порука била је да се неправда, корупција и штета за пољоприведнике налази у сваком члану тог акта, док посланици већине, као одговор на критике, подсећају на потисивање ССП.

Из владајуће већине су поручили да је закон у интересу Србије, заштите великог и важног ресурса за државу и народ, у интересу грађана, а на критике опозиције да ће бити омогућена продаја земљишта странцима подсећају да је управо бивша власт потписала С СП, којим ће то бити омогућено од 2017. године.

Предложени закон је добар, став је посланика СНС Марјана Ристичевића, који је навео да је ССП који је потписан најлошији који је једна приступајућа чланица потписала.

"У том ССП су потписали да странци имају некретнине, право да купују некретнине укључујући и змељиште пет година од ступања на снагу ССП. Зашто су потписали ССП? Управо због њих", рекао је Ристичевић.

Из СПС је поручено да је прави тренутак за доношење тог закона који су у интересу Србије, заштите великог и важног ресурса за државу и народ, у интересу грађана, а саопштено је да су поднели амандман да рок за откуп уместо пет година буде 10.

СВМ сматра многе одредбе позитивним, али посланици те странке су најавили амандмане с циљем да се прецизира ко и на који начин мозе стећи право првенства закупа, односно да се прецизира које земљиште се нуди инвеститорима.

СВМ не подржава могућност да само један инвеститор узме у закуп 30 одсто земљишта на територији локалне самоуправе на 30 година, већ да то право треба омогућити за више лица.

"Неправда, корупција и штета за пољопривреднике се налази у сваком члану закона и мери коју предлажете", рекла је посланица ДС Александра Јерков, која тврди да ће између 10.000 и 15.000 породица које узимају државно пољоприведно земљиште у закуп и живи од тога бити оштећено.

"То је између 50.00 и 75.000 људи који су дигли кредите, уложили у механизацију и сада ви ту земљу дајете неким вашим одабраним пољопривредницима и те људе остављате без игде ичега", рекла је Јерков.

Она је додала и да је јавна тајна да се закон доноси да би један инвеститор могао да уложи у Србију, прецизирајући да је реч о немачкој компанији "Тенис".

За ДС је проблематична одредба према којој се 30 одсто државног земљишта на територији сваке општине може издати на 30 година правном лицу, а питање те странке је ко ће бити та правна лица и на основу чега ће добијати земљу на 30 година у закуп.

"Ви ћете трећину пољопривредног земљиста дати својим изабраним пословним партнерима", поручила је Јерков.

Из СДС су поручили да је мера којом је локалним самоуправама остављено да одређује шта и коме треба дати нецивилизацијска мера.

Посланик Нове странке Зоран Живковић рекао је да је очигледно да је закон направљен у интересу неког инвеститора или групе људи, да ником није јасно зашто је уведена новина првенства закупа и пречег закупа.

"Било би најбоље да се распише јавни тендер, да се стави минимална цена за сваку парчелу државног земљиста које треба да се да у закуп, јер само тако све може бити јасно као дан", рекао је Живковић.

ЛСВ је тражила повлачење закона из скупштинске процедуре.

Расправу о изменама Закона о пољопривредном земљишту у једном делу обележио је вербални сукоб подланика ЛСВ-а Нанада Чанка и Ристичевића, када је Чанак опсовао Ристичевића.