Мишчевић: Неподељена подршка отварању поглавља

Тања Мишчевић је у интервјуу Фонету подсетила и да је председник Владе Србије Александар Вучић у уводној изјави на првој Међувладној конференцији јануару 2014. године врло јасно рекао да ће Србија до почетка 2019. године, односно краја 2018. године, бити у потпуности спремна да преузме обавезе из чланства.

Та наша оцена није проистекла из некаквог политичког хира или жеље, већ се базирала на оценама ЕУ да Србија у средњем року, а то је од три до пет година, може да буде спремна за чланство, објаснила је Мишчевић.

Онда се оставља државама чланицама ЕУ да оцене прави моменат и датум чланства Србије, прецизирала је Мишчевић и нагласила да током преговора неће бити смањени улога и значај Владе Србије и доношење политичких одлука, али ће технички део посла радити чланови преговарачких група и ужег преговарачког тима.

Недавно отворено поглавље 35 о Косову и Метохији никако није замена за дијалог и не сме да иде даље од онога што је предмет разговора у Бриселу, поручила је Мишчевић, истичући да се нове теме отварају искључиво у дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине.

Доста је узан оквир онога што ми знамо о поглављу 35, указала је Мишчебвић, али не зато што ми не желимо да знамо, него зато што је то новина за ЕУ, Европску комисију, Европску спољнополитичку службу, али и за државе чланице.

Она очекује да ће, после новогодишњих празника, уследити разговори о томе како ће се у том поглављу технички даље радити, пошто за њега није било преговарачке позиције, "нити је ико тражио, јер је дијалог Београда и Приштине нешто што се води одвојено од преговаралког процеса".

Ако поглавље 35 није замена за дијалог, које је његово место и улога, како се прати примена свега договореног, шта су наше обавезе, имамо ли обавезе да извештавамо, у којем року се извештава? Ми смо нека од тих питања и многа друга већ постављали, напоменула је Мишчевић, и просто терамо ЕУ и државе чланице да нам дају одговоре.

Упитана да ли се потписивање правно обавезујућег споразума Београда и Приштине може поставити као мерило за затварање поглавља 35, Мишчевић је одговорила да је свеобухватна нормализација оно што каже преговарачки оквир, с тим што нема дефиниције свеобухватне нормализације.

Понављам, поглавље 35 не прејудицира шта ће бити теме дијалога, већ је реактивно и прати оно што се у дијалогу договара, рекла је Мишчевић и оценила да је, у овом моменту, вероватно рано говорити шта је свеобухватна нормализација.

Мишчевић је најавила да у понедељак почињу разговори о томе како даље радити на такође отвореном поглављу 32 - Финансијски надзор, како би се видело које су обавезе Србије.

У домену Финансијског надзора имамо четири велике целине, оје се односе на интерну и екстерну ревизију, јачање уџетске инспекције, јачање финансијског менаџмента, егових институција и капацитета, прецизирала је ишчевић.

Према њеним речима, ради се о заштити финансијских интереса ЕУ, што значи да сва средства која долазе од ЕУ и за која ћемо моћи да конкуришемо када постанемо чланица Уније буду на најбољи начин искоришћена.

Ту је и тема заштита евра од фалсификовања и међународна конвенција коју би требало да потпишемо и ратификујемо, додала је Мишчевић и поновила да су сви рокови стављени у контекст 2018. године, која је израчуната као година спремности Србије за чланство.

Акциони план за поглавље 24 - Правда, слобода, безбедност, добио је потврду држава чланица ЕУ да је у реду и прихватљив, истакла је Мишчевић, док ће, због божићних и новогодишњих празника, расправа о акционом плану за поглавље 23 - Правосуђе и основна права, бити померена на другу половину јануара.

У понедељак ћемо имати и видео конференцију посвећену даљим корацима са представницима Европске комисије. Моје колеге, које воде ова два поглавља, припремили су преговарачке позиције, рекла је Мишчевић, јер ћемо, када се заврши расправа, бити позвани да их представимо.

Те позиције мора усвојити Влада Србије, оне морају бити потврђене у Скупштини, као и од платформе невладиних организација окупљених у Националном конвенту, предочила је Мишчевић.

Планирамо да у марту све буде потпуно спремно за отварање поглавља 23 и 24, нагласила је Мишчевић, али подсећам и на акциони план за националне мањине, на коме се веома озбиљно и упорно ради и "који ћемо представити наредне среде".

Према оцени Мишчевић, постоји потпуна и неподељена подршка отварању поглавља, јер је досадашња пракса преговора са државама кандидатима показала да је тек моментом отварања поглавља створен прави подстицај и притисак да се ураде "велике, тешке, скупе и свеобухватне ствари".

Оцене Европске комисије да нема напретка у слободи медија и изражавања, да би се потом даље у тексту Годишњег извештаја врло јасно навело да је почела примена три медијска закона, да су написани сви потребни подзаконски акти, да је приватизација медија завршена и Регистар медија почео да функционише, тешко да могу да стоје једне са другим, сматра Мишчевић.

Да ли смо задовољни? Е ту можемо да кажемо не, јер очигледно нисмо задовољни напретком који је учињен и њега морамо очекивати у наредном периоду, сматра Мишчевић.

Добра воља за то постоји, али ово је област која је под великом лупом домаће и стране јавности и на њу се обраћа јако пуно пажње. Право или слобода изражавања једно је од суштинских права, уткано у европске вредности, нагласила је Мишчевић.

Са те стране, најавила је она, иако нема јасних стандарда,јер нема права ЕУ у тој области, итекако ће и даље бити стављен акценат и посвећивана пажња у оцењивању и процењивању.

Слобода медија и слобода изражавања, као саставни део поглавља 23, имају своје значајно место у акционом плану, као и у акционом плану за националне мањине, где се пажња посвећује праву на слободу изражавања на језицима националних мањина, нагласила је Мишчевић.

Према њеним речима, Србија није условљавана, али јесте подсећана да има обавезу прогресивног усклађивања своје политике са спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Политика коју ЕУ креира према Руској Федерацији не креира Србија, већ она настоји да прати спољнополитичке приоритете, обавезе које уједначавањем проистичу, рекла је Мишчевић, али као држава која није члан Уније, има своје спољнополитичке приоритете.

Ти приоритети нису емотивни, већ веома рационални, у смислу партнера који су вам потребни у економским односима, објаснила је Мишчевић.

Она је истакла да је Србија, у оквиру тог поглавља 31 о спољној политици, остварила велике успехе и забележила "позитивно бројање", што потврђује укључивање земље у мисије управљања кризама, цивилне мисије и постизање оперативног споразума са Европском одбрамбеном агенцијом.

Упркос томе, Србија је свесна чињенице да се до момента уласка у чланство прогресивно мора ускладити са спољнополитичким ставовима ЕУ, напоменула је Мишчевић.

Чланство Србије у ЕУ не подразумева, међутим, и чланство у НАТО, предочила је Мишчевић и оценила да Србија прати политику "модерне неутралности", као што су то чиниле Аустрија, Финска и Шведска, приликом учлањења средином деведесетих година.

То не значи да нема никакве сарадње. Партнерство за мир, у којем је Србија од 2006. године, сасвим је довољан оквир напретка и развоја. Не знам како ће се ствари развијати даље, али у овом моменту то јесте политика која није оспоравана ни од ЕУ, па ни самог НАТО, рекла је Мишчевић.

Процес придруживања Унији кошта, али су, са друге стране, огромне користи за нас, као грађане Србије, рекла је Мишчевић и оценила да би Србија, и без приступања ЕУ, морала да обезбеди новац, "како би имали квалитетан ваздух, воду, земљиште без нитрата или управљање отпадом".

Према њеним речима, мигрантска криза је сувише дубока и представља изазов за све ЕУ механизме, почев од Шенгена и Даблина, до граничне и контроле спољних граница Уније.

За сада читав концепт истрајава и прилагођава се целој ситуацији, истакла је Мишчевић, која сматра да је важно што Србија и друге државе Западног Балкана учествују у налажењу правих решења.

Та решења не могу бити изводљива и одржива, ако се регион у томе не нађе, не укључи и не помогне, закључила је Мишчевић.