Година на измаку имала и добре и лоше стране

Велики прилив миграната и избеглица из земаља Блиског истока и са севера Африке, који су ове године кренуле пут Западне Европе, указао је Свилановић, додатно је отежао ситуацију у земљама кроз које су прошле, посебно зато што је изазвао тензије међу европским државама.

Терористички напади у Европи, додао је Свилановић, додатно су допринели да се година оцени ужасном.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу ипак сматра да постоје разлози и зашто се година може оценити добром - лидери европских држава, укључујући и оне из региона, показали су да могу да превазиђу тензије и остваре сарадњу када је реч о мигрантској кризи.

Подсетио је и да су Србији отворена прва преговарачка поглавља у процесу прикључења Европској унији, да је успостављен дијалог Београда и Приштине, али и да је Црна Гора позвана у чланство у НАТО-у.

Када је реч о Босни и Херцеговини, Свилановић је истакао да је она на добром путу и да се може мерити недељама, а не месецима, када ће та држава моћи да преда кредибилну пријаву за чланство у ЕУ, можда не следеће године, "али сигурно до краја 2017".

Анализирајући последњи годишњи извештај Европске комисије о напретку земаља у региону у процесу прикључења ЕУ професор Факултета политичких наука у Београду Јован Теокаревић констатовао је да је одређени напредак постигнут, али да има још много места за даље кораке.

Према његовим речима за државе из региона Европска комисија је у извештају, када је реч о напретку у одређеним областима, најчешће користила оцене "неки ниво припремљености" и "умерена припремљеност", док су "добар ниво" и "напредак" могли прилично ретко да се виде у извештајима.

"Било је успеха, али то је углавном када је реч о законодавству, односно усклађености држава са европским акијевима. Међутим, највећи проблем је тај што се примена тих добрих закона које су усвојиле националне скупштине уопште није догодила", рекао је Теокаревић.

Главни недостаци у извештајима ЕУ

Говорећи о главним проблемима на које извештаји указују професор Теокаревић је указао на недостатак консолидоване демократије.

"Највећи проблем у региону није економија, већ недостатак демократије. Економија чини да се ситуација погорша, али недостатак независних институција, мањак владавине права, појава нових идола попут Орбана, Ердогана и Путина који су се појавили у региону је много већи проблем", сматра Теокаревић.

Додао је да ту није реч о недостатку неких софистицираних финеса демократије, већ основних принципа, попут слободе говора.

"Видимо лош тренд последњих година када је реч о демократији. Сада је ситуација у региону много гора него пре пет година", оценио је Теокаревић.

Проблем региона, како је истакао, представља и то што није превазишао последице економске кризе, али и то што још не постоји стабилност са аспекта безбедности.

Нова ствар у региону је уплитање Европске уније у унутрашњу политику држава региона, али и замор, рекао је Теокаревић, указујући на замор ЕУ од проширења и замор држава региона од реформи.

"Такође, ни владе нити грађани у региону не виде више ЕУ као елдорадо и као узор. Поверење у ЕУ је пало", констатовао је Теокаревић.

Треба ли ЕУ да утиче на унутрашњу политику

За разлику од Теокаревића поједини учесници конференције сматрали су да ЕУ мора да утиче на унутрашњу политику, али да државе у региону не очекује да им Брисел "ради домаће задатке".

Генерална секретарка Европског покрета у Србији Маја Бобић оценила је да би организације цивилног друштва требало да искористе прилику проширења ЕУ не само како би пратиле процес хармонизације са европским акијевима, већ и како би се бавили развојем и стратешким проблемима држава у којим раде.

Бобићева је као пример навела проблем образовања, нагласивши да то није питање које се поставља као услов за прикључење ЕУ.

"Реформа образовања је веома важан и проблематичан део нашег друштва. Морамо то да поставимо као питање у контексту прикључења ЕУ и да тражимо много више од наше државе него што то тражи ЕУ", закључила је Бобићева.

Паралелно са панел дискусијом одржава се и радионица на којој учествује 16 регионалних новинара, а који разговарају о извештавању у региону, односно проблемима с којима се суочавају и који су правци за њихово решавање.