Скупштина усвојила правосудне и здравствене законе

12.57 - Великом већином гласова посланци усвојили законе из области здравства, чиме је текућа седница окончана. 

12.40 - Изгласане измене Закона о јавном тужилаштву и судским таксама.

11.37 - Усвојен Закон о извршењу и обезбеђењу.

10.37 - Гласање о предложеним решењима, почело изјашњавањем о амандманима на Закон о извршењу и обезбеђењу.

10.12 - Пре гласања, посланици расправљају о престанку функције председника Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Великом већином гласова, парламент је усвојио Закона о извршењу и обезбеђењу, којим се поново уводи жалба на решења о извршењу.

Жалбом се побија решење првостепеног суда или јавног извршитеља, ако законом није одређено да жалба није дозвољена или да се такво решење побија приговором, док се приговор подноси против решења донетог о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе, против других решења првостепеног суда или јавног извршитеља одређених законом, и као приговор трећег лица.

Новим законом је предвиђено да жалба, али и приговор, могу да се изјаве само једном против једног решења, а да суд који решава о жалби или приговору мора да преиначи, потврди или укине првостепено решење.

Скупштина Србије усвојила је још осам закона из области правосуђа.

Реч је о изменама закона о јавном бележништву, о уређењу судова, о судијама, о јавном тужилаштву, о Високом савету судства, о Државном већу тужилаца (ДВТ), о Правосудној академији и о судским таксама.

Изменама Закона о уређењу судова предвиђено је, с обзиром на поновно увођење жалбе против решења о извршењу, да о жалби против првостепеног решења основног суда решава виши суд.

Тим законом се овлашћује Високи савет судства да донесе акт којим, поред критеријума, утврђује и мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника, а министар правде да донесе акт којим за сваки суд одређује број судијских приправника.

Изменама Закона о јавном бележништву, поред осталог, предвиђено је да пре одређивања датума почетка обављања делатности јавног бележника Министарство правде проверава испуњеност услова у погледу просторија и техничке опреме, а старосна граница за престанак делатности бележника је померена са 65 на 67.

Изменама Закона о судским таксама промењен је износ вредности у којима такса може да се плати таксеним маркама са 1.000 на 5.000 динара, а преко тог износа искључиво у готовом новцу, а предевиђено је и да се странке у ванпарничном поступку ослобођају плаћања такси за радње и поступке које је суд поверио јавном бележнику.

Предвиђен је нови систем принудног извршења наплате такси, према коме ће по безуспешном истеку рока за добровољно плаћање извршитељ почети принудно спровођење извршења.

Извршитељ је дужан да тај новац уплати на рачун кој је прописан за наплату судских такси, а да 10 одсто задржи за себе.

Изменама Закона о Правосудној академији је, поред осталог, предвиђено да се похађање почетне обуке сматра радним искуством у правној струци, као и да су ВСС и ДВТ дужне да прликом предлагања кандидата за избор судија прекршајног или основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца, предложе кандидата који је завршио почетну обуку у Правосудној академији.

Усвојене су и измене Закона о судијама, према којима ће о стручности кандидата за судију, који се први пут бира на судијску функцију у основном или прекршајном суду, одлучивати испит Високог савета судства, док кандидат за судију који је завршио обуку на Правосудној академији није дужан да полаже тај испит.

Према допунама Закона о јавном тужилаштву, стручност кандидата за заменика јавног тужиоца који се први пут бира на функцију проверава се такође на испиту који организује ДВТ, а кандидат који је завршио почетну обуку на Правосудној академији не мора да полаже тај испит.

Скупштина је усвојила и измене закона о здравственој заштити, о здравственом осигурању и о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, којима је, поред осталог, предвиђено да ће убудуће 35 одсто накнаде за трудничко боловање бити уплаћивано на рачун послодавца, а не на рачун трудница.

То ће, према очекивањима министра здравља Златибора Лончара, допринети редовном исплаћивању тих накнада.

Изменама закона је предвиђено и да клиничко-болнички центри убудуће буду у ингеренцији републике, а не градова, а поново је уведена могућност допунског рада за здравствене раднике у висини једне трећине радног времена.

Такође, предложено је и да се оснивачка права над клиничко-болничким центрима пребацују са града на републику, али и уређује допунски рад здравствених радника.

Предвиђено је и продужење важења потврде за коришћење здравстене заштите за време боравка у иностранству осигураника и чланова уже породице осигураника који се упућују на рад у иностранство, а која ће важити на период на који је осигураник упућен на рад у иностранство.

Изменама Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства помера се почетак примене тог закона са 1. јанауара 2016. на 1. јануар следеће године.

Посланици су на почетку заседања расправљали о Предлогу одлуке о престанку функције председника Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Саше Варинца и предлог за именовање новог председника.