Кер-Линдзи: Прелазне периоде тражити за мањи број поглавља

"Ако бих имао прилику да дам савет Влади Србије, рекао бих им да преговори буду што једноставнији и директнији. Не борите се за сваки аспект сваког поглавља. То ће само продужити процес приступања. Одаберите мали број кључних питања и усмерите се на добијање доброг договора о продужењу рокова за те области", навео је Кер-Линдзи за ЕурАктив Србија.

Како је објаснио, у приступним преговорима нема много правог преговарања, јер се сви стандарди морају усвојити, а могуће је добити само продужење рокова прилагођавања у областима који изискују велике трошкове и додатно време.

"Трајна изузећа од ЕУ прописа се не одобравају готово никад. Уствари, не треба ни покушавати", оценио је Кер-Линдзи, додајући да ће реформе бити од користи Србији.

Према његовим речима, отварање конкретних поглавља је значајан корак, јер након испуњавања основних захтева за пут ка чланству почиње прилагођавање права и праксе захтевима за чланство.

"Политички значај је велики, јер то заиста значи да је Србија на путу ка каснијем чланству у ЕУ", навео је он и додао да треба водити рачуна да се усвојени прописи и примењују.

Питање о расположењу у ЕУ према проширењу окарактерисао је као "сложено" и додао да ЕУ у начелу снажно подржава приступање Западног Балкана, али да се суочава и са великим кризама, попут кризе у зони евра и избегличке кризе.

"Највећи део доносилаца одлука у ЕУ на Западни Балкан гледа као на недовршен посао. То је пре комплетирање него проширење. Без овог региона, на мапи ЕУ постоји велика рупа", навео је он.

Ипак, додао је да ЕУ мора да се позабави проблемима попут избегличке кризе "пре него што се заиста концентрише да оно што би следеће требало да се догоди".

"Поред тога, ЕУ је веома свесна проблема из претходних проширења. Сада је широко прихваћено да је била грешка примити Румунију и Бугарску у тренутку када су приступили. Нису били спремни. То је оставило велике последице на функционисање ЕУ. Нико не жели да се то понови. Зато су уведени веома строги процеси", навео је Кер-Линдзи.

Како је објаснио, убудуће ће се тражити знатно већа усклађеност са ЕУ пре приступања.

Стручњак за међународне односе Универзитета у Софији Дмитар Бечев оценио је да, у поређењу са временом када је Бугарска приступала ЕУ, земље чланице имају већу улогу у одлучивању, док је политичко условљавање попут преговора о нормализацији односа с Косовом приметније.

Он је оценио да ће отварање поглавља пружити замах приступању, али да неће имати значајног утицаја на домаћу политику и привреду Србије.

"Ипак, допринеће и личној популарности премијера Србије Вучића", додао је он.

На питање о томе да ли расположење у ЕУ погодује приступању, није имао коначан одговор.

"И да и не. У многим земљама чланицама проширење није популарно, али се на Западни Балкан гледа као да је већ напола у ЕУ. Нико није претерано усхићен, али се сматра да цена није превелика", рекао је Бечев.