Предлог закона о полицији до краја године пред посланицима

Амадео Воткинс је, на радном састанку о реогранизацији МУП-а и реформама у оквиру Поглавља 24, који је организовао Београдски центар за безбедносну политику, рекао да је министарство консултовало различите актере током свеобухватне јавне дебате.

Прецизирао је да се тренутни Нацрт закона не разликује у великој мери од оног који је представљен средином године и који је, после јавне расправе, послат Европској комисији.

Како је рекао, ЕК је дала своје мишљење и 90 одсто предлога је прихваћено.

Међу предлозима који нису прихваћени је и тај да се усвоје два закона – о унутрашњим пословима и о полицији – уместо један, рекао је Воткинс и додао да је то учињено уз образложење да би закон требало усвојити што пре како би грађани имали бенефите, али да није искључено да се тако нешто уради у будућности.

Рекао је да није усвојена ни примедба да полиција има свој буџет, јер је у овој фази нереална опција, нарочито кад се уводи програмско буџетирање.

У односу на актуелни закон о полицији, новина има у свим областима рада, од безбедносних провера, сектора унутрашње контроле, области људских ресурса, рекао је Воткинс.

Говорећи о реформи МУП-а, Воткинс је рекао да је министар полиције Небојша Стефановић изложио четири главне групе приоритета, међу којима су стварање ефикасније и транспарентније организације и повећање безбедности грађана.

"Визија реформе је ефикасније министарство које за исти новац може више да пружа грађанима", рекао је Воткинс и додао да су у процесу учестовали пре свега руководиоци у министарству, а одвојено су вођене консултације са синдикатима.

Воткинс је навео да је доста ствари у реогранизацији МУП-а условљено новим законом, али да су неке ствари већ кренуле, па су тако одлуком министра Стефановића пре 15 дана уведени нови сектори у МУП-у – Сектор људских ресурса и Сектор за стратешко панирање и европске интеграције.

Подсетио је да је нова систематизација радних места усвојена на влади крајем августа.

Запослени не желе промене 

Према његовим речима, организациони проблем МУП је што запослени не желе да промене начин рада и размишљања, као и то што су многи постојећи закони писани тако да спрече реформске процесе.

На радном састанку чуле су се и примедбе Канцеларије заштитника грађана, да су привођења, полицијска овлашћења и безбедносне провере недовољно добро прописане у предлогу закона о полицији.

Директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић Гајић рекла је да је реорганизација и систематизација полиције није само унутрашње питање полиције, већ да је од интереса и за грађанско друштво, јер се кроз такву анализу може сазнати које ће полицијске услуге и на који начин бити достпуне грађанима.

"Расправом о реорганизацији полиције треба да сазнамо на који начин ће, на пример, жене жртве насиља у партнерском односу добити полицијску услугу, колико ће ресурса бити распоређедно за ту врсту заштите, као и за друге специјализоване услуге", рекла је Соња Стојановић Гајић.

У процесу приступних преговора са ЕУ, у оквиру поглавља 24, које се тиче правде, слободе и безбедности, Србија се обавезала да спроведе реформу МУП-а на основу препорука ЕК.

Најзначајније измене које се очекују јесу усвајање новог Закона о полицији, као и институционална реорганизација МУП-а, Дирекције полиције, али и увођење новог система управљања људским ресурсима.