Мишчевић: Неће бити повластица, нема лаких поглавља

Друга међувладина конференција и отварање поглавља 32 о финансијском надзору и 35 о праћењу нормализације између Београда и Приштине, почетак су нове фазе у остваривању свих обавеза након скрининга, које је потребно испунити да би Србија постала чланица ЕУ.

Ово нису тек само два поглавља која отварамо, ако имамо у виду да је, у условима када унутар ЕУ, због криза и проблема са којима се сама суочава, не постоји велика заинтересованост за проширење, то јесте велика подршка”, оценила је Мишчевићева за Танјуг.

Кад је реч о потенцијалним "изванпреговарачким" препрекама, Мишšчевићева истиче да без обзира на неспремност Приштине да примењује договоре из Брисела, у преговарачким оквирима и документима којима се отвара поглавље 35 врло јасно стоји да ће бити оцењивано то колико је Србија, у доброј мери, спремна за имплементацију договореног.

Одговарајући на питање да ли се могу очекивати препреке Загреба, будући да се већ показало да су суседне земље често кочиле кандидате, подсетила је на изјаву шефице хрватске дипломатије Весне Пусић да је у највећем интересу Хрватске да Србија постане чланица.

Према њеним речима, такав став је "право промишљање", али ипак треба имати у виду могућност да ће чланице Уније, не само Хрватска, већ и друге које имају билатералне проблеме са Србијом, тражити да се они реше у преговарачком процесу.

"Ми инсистирамо да то не буде део преговарачког процеса, већ билатералних односа у којима две државе, чланица и будућа чланица, налазе дипломатско решење", рекла је Мишчевићева.

Кад је реч о самим поглављима, истиче да "нема лаког поглавља".

"У сваком морате 'израчунати' стање где се тренутно налазите и шта морате све да урадите да бисте достигли статус просечне државе чланице, која је у стању да обавезе и спроводи. За то су потребни време, средства и капацитети", нагласила је Мишчевићева.

Када је реч о поглављу 35, објашњава да Србија јесте у доброј мери спремна за имплементацију и то показује и сада.

"И премијер и сви који учествују у дијалогу често понављају да смо спремни и за отварање нових тема у преговарачком процесу. То се све мери приликом оцене успешности у поглављу 35“", појаснила је шефица преговарачког тима.

Мишчевићева је истакла да Србија врло озбиљно схвата значај тог поглавља, као и 23 и 24, за која каже да имају исту тежину као и 35.

"Зато нам је и циљ да почетком наредне године отворимо поглавља 23 и 24. То значи не само додатни, већ и упорнији рад на спровођењу свега што та поглавља обухватају"“, рекла је Мишчевићева и додала да је календар могућности за међувладине конференције такав да је први момент за отварање та два поглавља – март 2016.

То је, како је констатовала, доста брзо, јер још има много елемената које би, пре њиховог отварања, требало комплетирати.

"У овом тренутку се о поглављу 23 разговара, а 24 је скоро готово за разговор са државама чланицама. Та расправа је много спорија зато што расправљају о годишњим извештајима, закључцима за Европски савет, који би требало да одржи седницу средином месеца. Зато ће расправа о тим поглављима бити настављена након божићних и новогодишњих празника"“, уверена је Мишчевићева.

Шефица преговарачког тима поручује да Србију након тога очекује прављење преговарачке позиције како би ова поглавља коначно била отворена.

На питање која би поглавља, најреалније, могла најпре и да буду затворена, Мишчевићева је навела 25 – наука и истраживање и 26 – образовање и млади, јер та поглавља немају мерила за затварање.

„У тим областима не постоји право ЕУ. Зато она свакако нису лака, јер је потребно направити јасан план развоја у тим областима, не само до момента чланства, већ и иза тога“, објаснила је.

Као најтежа поглавља, поред претходно поменутих, издвојила је она у којима постоји пуно права и стандарда ЕУ, као што су области заштите животне средине, безбедност хране или пољопривреда и рурални развој.

С тим у вези подсећа да је Србија дефинисала као области посебног интереса пољопривреду, рурални развој, енергетику, транспорт, заштиту животне средине, али и регионални развој.

"Циљ је урадити све до 2019"

Миšшчевићева је рекла и да постоје прилагођавања, пре свега из области животне средине и пољопривреде, за које ће Србија тражити транзиционе периоде, јер их није могуће ускладити истог момента. С тим у вези је констатовала да је то начин на који се разговара са ЕУ, али је истовремено уверена да неће бити повластица за Србију, јер се оцењује само успех.

Она је, коначно, уверена да је Србија у стању, да има капацитете и знање да реално постигне циљ који је себи задала, те да спроведе све што је потребно за чланство у ЕУ до 2019.

„И у годишњем извештају о напретку и оцени нашег статуса кандидата Европска комисија је проценила да се Србија налази на веома задовољавајућем нивоу, када је реч о усклађивању регулативе. Зато смо у нашим документима прорачунали да је могуће да до краја 2018, почетком 2019. будемо у стању да сва та правила имамо у домаћем праву и поретку“, нагласила је Мишчевићева.

Кад је реч о упитности даљег проšширења ЕУ, с обзиром на изазове попут мигрантске и финансијске кризе пред којима се наšлази, Миšшчевићева истиче да је тешко прогнозирати, али и да је једно јасно:

„"Оно што нас учи историјски развој ЕУ од 50-их година јесте да је из сваке кризе Унија излазила са већим бројем чланица, али и дубље интегрисана изнутра, јер је то био начин успешног излазка из кризе. Не видим зашто то сада не би био начин"“, закључила је Мишчевићева.