Мишчевић: Неминовно чланство у СТО

"Ми смо већ почели да се спремамо за све услове који постоје на том заједничком, јединственом тржишту, а на том путу је неминовно чланство у СТО", рекла је Мишчевићева на конференцији о приступању Србије СТО и преговорима са ЕУ, додајући да је то важно и да би се уредио целокупан процес преговора о чланству у ЕУ.

На конференцији је речено да је приступање Србије СТО неопходан услов за затварање поглавља 30 у преговорима са ЕУ, а услов за улазак у ту међународну организацију је уклањање забране промета генетски модификованих производа.

Мишчевићева је навела да су економске, односно трговинске политике ЕУ дефинисане управо у контексту СТО и истакла да се "не може функционисати у окружењу које се базира на правилима СТО, а да истовремено нисте чланица СТО".

Шефица преговарачког тима је рекла да стандарди ЕУ обухватају и јаке контроле промета, производње и употребе ГМО, будући да су од великог значаја безбедност хране и здравље људи, односно заштита потрошача.

Мишчевићева је навела да никако не треба заборавити да је Шенгенски споразум настао управо због кретања роба, а не превасходно људи.

Према њеним речима, чланство у СТО није у вези само са поглављем 30, већ је то питање и усклађивања Србије за заједничком трговинском политиком ЕУ, која је врло јасна.

Оценила је да отварање било ког поглавља представља велику промену, јер то практично значи да смо кренули у процес прихватања правила и стандарда који важе у ЕУ.

Амбасадор Шведске у Србији Кристер Асп рекао је да Стокхолм настоји да помогне Србији на путу ка Европској унији и да та земља има став да би требало пружити подршку Србији и земљама Западног Балкана да припадају европској породици.

"Србија игра кључну улогу у овом региону и има добре шансе да и даље настави да унапређује ту позицију и стабилност у региону", рекао је Асп.

Додао је да су напори Србије у фази приступања видљиви, истичући да то показује да се ускоро очекује отварање поглавља 32 и 35, а да се нада да ће поглавља 23 и 24 бити отворена почетком следеће године.

"Можда вам се чини да је то само технички корак, али верујте, није. То је важан корак и показује да се види све јаче светло на крају тунела", нагласио је Асп.

Осврћући се на значај чланства у СТО, он је подсетио да је Шведска члан те организације још од 1995. године и да постоје бројне економске предности и повластице захваљујући томе.

Шведски амбасадор је подсетио да СТО има 150 чланица, а да је од тога много битније да 97 одсто светске трговине иде управо преко те организације.

Тодоровић: Преговори са још четири земље о приступању СТО 

Помоћница министра трговине Бојана Тодоровић навела је да је Србија је у процесу приступања Светској трговинској организацији завршила преговоре са 14 земаља, а потребно је да их оконча са још четири земље – САД, Бразилом, Украјином и Русијом.

Како је навела, са САД је остало да се усагласи само неколико тарифних линија из пољопривреде, односно за неколико појединачних производа из ове категорије, за шта је постигнут договор да се уради на крају приступања, док су са Бразилом у току преговори о неколико производа из категорије меса.

Украјина је имала велике захтеве, не само од Србије него и од других земаља, рекла је Тодоровићева, додавши да је било покушаја да се то реши билатералним споразумом о слободној трговини, али да је Украјина имала екстремне захтеве и да није показивала вољу да проблем реши на тај начин.

"Преговарач те земље се недавно променио, па се очекује наставак разговора од почетка 2016. године", додала је Тодоровићева.

Како је навела, Србија је званично приступање почела 2005. године, а просечно трајање приступања у региону трајало је шест година, у случају Хрватске пет и по, Албаније шест, а Црне Горе седам година.

Шеф сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат рекао је да одлагање усвајања прописа, а тиме и продужетак процеса приступања, оставља више могућности чланицама СТО да доставе захтев за преговоре са Србијом током којих траже уступке.

Када је реч о прописима о ГМО са којима Србија треба да се усагласи, рекао је да нуде висок ниво заштите што показује пример ЕУ, која због строгих процедура провере безбедности ГМО производа има само мали број ових производа на тржишту, строга правила праћења и обележавања, као и могућност за чланице да забране узгој ГМО култура на својој територији.

"Србија ће у многим овим питањима постати безбеднија. Имамо много конфузије о прописима ЕУ у овом домену", навео је Јанмат.

Како је наведено на скупу, Русија као нова чланица СТО тражи од многих земаља преговоре, у којима земље траже веће отварање тржишта које је од значаја за њих, а концесије се онда примењују на све чланице СТО, односно више од 160 земаља.

Јанмат је навео да око 80 одсто извоза Србије иде у ЕУ и чланице ЦЕФТА, што јесте добро јер Србија користи могућности повластица, али, како је истакао, може да има негативне ефекте у случају проблема на тим тржиштима.

Приступ Србије у чланство СТО одвија се на два колосека – мултилатералном и билатералном, речено је на скупу у огранизацији Центра за међународне и безбедносне послове.

Први део преговора обухвата усклађивање домаћег спољнотрговинског система са правилима СТО, а на том плану остало је отворено питање усклађивања прописа који регулишу увоз ГМО производа са правилима СТО.

Правила СТО подразумевају да се не може увести забрана промета производа за које није доказано да штете људском здрављу, а што је случај са ГМО, али и да дозвољавање промета не значи и дозволу за употребе тих производа у пољопривредној производњи или дозволу њиховог промета, попут осталих производа.

Све земље у Европи, осим Србије, БиХ и Белорусије, чланице су СТО.