Политико: Борба Русије и Америке за Балкан

Осим позива Црној Гори упућеног 2. децембра, званичници америчке владе и лидери НАТО-a посетили су Београд и Загреб у оквиру обнове покушаја да се балкански регион укључи у орбиту утицаја Запада, наводи Политико.

Шеф дипломатије САД Џон Кери разговарао је ове седмице са премијером Србије Александром Вучићем, а две недеље пре тога у Београду је био и генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, преноси Спутњик писање америчког листа.

Столтенберг је говорио о "новом почетку" односа са Србијом коју су Вашингтон и савезници бомбардовали 1999. године током 78 данa.

Кампања НАТО-–а оставила је горак траг у сећању Србије, која опрезно покушава да иде напред са својим чланством у Европску унију, истовремено балансирајући између Запада и Истока, чувајући при томе своју војну неутралност.

Уравнотежена спољња политика Србије види се кроз званичне посете премијера земље Александра Вучића, који је ове године два пута био у САД и одмах након друге посете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским председником Владимиром Путином.

Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду, пише амерички лист.

"Свеукупни односи са САД на Балкану постали су одлучнији и регион је постао посебно важан у позадини великих кретања на међународној сцени... Конфронтација је постала видљива у земљама, где се интереси Русије и САД сукобљавају, попут Србије и Црне Горе", сматра војни аналитичар из Загреба Игор Табак.

Државе примљене приликом последњег проширења Алијансе су биле Хрватска и Албанија, које су позване у НАТО 2008. године.

Бивши амбасадор Италије у НАТО-у Стефано Стефанини, који је учествовао у преговорима о проширењу 2008. године, сматра да "са Црном Гором НАТО узима Балкан део по део".

"Само замислите регион Балкана на ваги. Сваки пут када померите тег, велики или мали, мења се равнотежа, од стабилности до нестабилности", додао је Стефанини.

У исто време, чланство у НАТО-у остаје далека перспектива за неке земље Западног Балкана - Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерећене нерешеним територијалним питањима.

Босна и Херцеговина као и пре покушава да реши унутрашње несугласице у оквиру сложеног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године.

У поље интереса НАТО-а улази и Косово, које не признају Београд и Москва, као и Македонија која има нерешена питања са Грчком која је већ чланица Алијансе.

Други важан аспект балканског проширења НАТО-а је диверзификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбедности.

На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска - на острву Крк планирана је изградња терминала за течни природни гас који ће бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до севера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске, а овај пројекат познат је као Трансјадрански гасовод.