ФХП: Дочек Лазаревића представља ругање жртвама

Бившег команданта Приштинског корпуса Војске Југославије Владимира Лазаревића, Хашки трибунал је 23. јануара 2014. године правноснажно осудио на 14 година затвора због депортације и присилног премештања цивилног албанског становништва на Косову у које је била укључена Војска Југославије.

Лазаревић се јуче вратио у Србију са одслужења затворске казне. Допутовао је владиним авионом у пратњи министра одбране Братислава Гашића и министра правде Николе Селаковића, а на прослави у Нишу су га дочекали, између осталих, министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.

Министри правде и одбране су оценили су да је његов повратак велики дан за Србију, док је министар Селаковић изјавио да су "захваљући генералу, данас слободни и Ниш, Краљево, Ваљево и Крушевац, сви наши градови и села".

Фонд је навео да је супротно Лазаревићевим тврдњама да је осуђен "само зато што је командовао Приштинским корпусом" и медијским извештајима да је осуђен за командну одговорност, Лазаревић осуђен за помагање и подржавање ових кривичних дела, односно по облицима одговорности који се примењују и у домаћем праву, а које је извршио тако што је обезбедио практичну помоћ припадницима ВЈ који су починили та дела.

"Лазаревић је учествовао у планирању и спровођењу заједничких операција које је изводила ВЈ и тиме знатно допринео чињењу кривичних дела од стране ВЈ тако што је пружао логистичку, материјалну и помоћ у људству, иако је имао основа да зна да ће злочини бити почињени", навео је Фонд.

У саопштењу се као пример наводи да је Лазаревић упркос томе што је добио информације о злочинима као што су убиство, силовање, пљачка и разбојништво, које је у мају 1999. наводно починио МУП у зони одговорности 37. моторизоване бригаде ВЈ, наставио да одобрава заједничке операције ВЈ и МУП-а, као што су напад на село Дубрава дана 25. маја 1999. који је укључивао присилно расељавање косовских Албанаца.

Лазаревић се пред Хашким трибуналом бранио да је само извршавао наређења и да то није радио добровољно, што је апелационо веће Суда оценило "неумесним аргументом".

Фонд је навео да су од краја марта до почетка јуна 1999. године ВЈ и МУП са Косова протерали најмање 700.000 албанских цивила, док је више од 7.000 људи убијено или нестало.