Београд, од КЕБС-а до ОЕБС-а

Два светска пола и три кључне тачке света спојили су се у Хелсинкију на отварању КЕБС-а 1975. године.

Осамдесеттрогодишњи Тито, симбол такозваних "НН" – неутралних и несврстаних земаља, Џералд Форд, који тек што је ушао у Овални кабинет председника Сједињених Држава после афере "Вотергејт", и Леонид Брежњев, у том моменту на челу СССР-а 11 година. У Финској – сусрети два блока за које свет није веровао да ће се десити. Да се то упамти, бележило је 1.500 репортера. Сваких 15 секунди централа је успостављала везу са неком метрополом.

Слали су и извештаје о потреби за, како је Брежњев говорио, "мирољубивом коегзистенцијом", ограничењу наоружања и релаксирању односа – користећи за то најпопуларнију реч тог доба – детант.

"У историји Европе ово је важан тренутак који побуђује наде у боље сутра и срећнији живот поколења, требало је да многе генерације прођу многа искушења да би се Европа почела ослобађати онога што је негативно у њеном наслеђу са лицем ка будућности", говорио је тада председник СФРЈ Јосип Броз Тито.

Акт који је усвојен на конференцији подељен је у три поглавља, такозване три корпе – прва и најважнија говорила је о суверенитету и територијалном интегритету земаља. Друге две су се односиле на људска права и привреду. Две године касније, ти договори су дошли на проверу – у Београд. Малтер на Центру "Сава" једва да се осушио да прими светске делегације.

"Овај наш заједнички задатак утолико је сложенији што постоје мрачне стране које су противници детанта, које се служе свим средствима од пропаганде до разних притисака и терористичких акција у намери да подрију попуштање међународне затегнутости", говорио је тада савезни секретар за иностране послове Милош Минић.

Центар "Сава", који су звали и КЕБС, деценијама није мењао изглед. И свету су остали слични проблеми – иако су речи другачије. КЕБС се данас зове ОЕБС.

А "детант", кажу савременици, највише одговара данас популарној "деескалацији".