Парламент завршио данашњи рад

Парламент је током ове недеље завршио начелну расправу о сету антикорупцијиских закона, законима везаним за укидање виза, изменама закона о високом образовању, као и о неколико међународних уговора.

Посланици опозиције су одмах на почетку данашње седнице затражили да српска влада објасни које ће мере предузети против Македоније и Црне Горе, које су признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије.

Посланик Демократске странке Србије Слободан Самарџић затражио је да Влада Србије објасни које ће мере предузети да одврати нови талас признавања независности Косова, и као најефикасније решење предложио поднешење тужби против држава које су то учиниле.

Он је указао да су ефекти српске иницијативе која је прихваћена на Генералној скупштини УН трајали мање од 24 сата, а да су недуго после тога суседне државе Македонија и Црна Гора подлегле притиску САД и признале Косово.

Самарџић је навео да САД врше притисак и на друге државе које би требало да признају Косово, додајући да се дешава потуно супротан процес од оног који је очекивала српска дипломатија после прихватања иницијативе у Њујорку.

Он је поновио да би покретање тужби против држава које су признале Косово био много јачи механизам за одвраћање од даљег признавања независности јужне српске покрајине.

Самарџић је тражио и да Србија треба да преиспита процес европских интеграција јер је ЕУ присутна као "асистент САД у овом процесу притиска за признавање".

Лидер ЈС Драган Марковић Палма предложио је да српска влада донесе одлуку којом би председник и премијер Црне Горе, Филип Вујановић и Мило Ђукановић, били проглашени за "персоне нон грата" у Србији.

И посланици СРС тражили су да се влада изјасни поводом јучерашњег признавања Косова, али и да посланике упозна са Акционим планом и оним што се сада дешава у Србији.

"Очекујемо хитну реакцију владе, заказивање посебне седнице и да председник владе у парламенту каже шта ће Србија учинити", рекла је посланица радикала Вјерица Радета.

"Да ли ће влада слегнути раменима или ће повући амбасадоре, па их убрзо вратити", питала је Радета, сматрајући да би то било неодговорно понашање.

Завршена расправа о Закону о високом образовању

У току јучерашње расправе посланици су завршили начелну расправу о Предлогу о изменама и допунама Закона о високом образовању, а већина представника посланичких група се изјаснила да ће подржати тај предлог.

Изменама тог закона је предвиђено да се за студенте који се уписују на студије у прве четири године по започетој реформи високог образовања промени услов за студирање на терет буџета, односно да се за све ове студенте законом утврди мањи број ЕСПБ бодова као услов за задржавање, односно стицање статуса студента који се финансира из буџета.

У образложењу је наведено да је у процесу реформе високог образовања ноопходно да се ЕСПБ бодови уводе постепено, уз стално праћење стварног оптерећења студената и одговарајућу корекцију броја бодова на основу испитних резултата.

Закон предвиђа да студенти који су уписани на струдије на високошколској установи закључно са уписом у прву годину основних студија школске 2009/2010. године могу задржати статус студената који се финансира из буџета или наставити студије у статусу студента који се финансира из буџета ако су у 2007/2008. години остварили најмање 42 ЕСПБ бода, а у следећој школској години 48 бодова.

За школску 2009/2010. годину предвиђено је најмање 54 бода.

Тадође, студенти могу задржати статус буџетских студената најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија ако су уписани у прву годину основних студија 2006/2007, односо 2007/2008. школске године или шест месеци по истеку редовног трајања студија ако су уписани у прву гподину основних студија школске 2008/2009. односоно 2009/2010. године.

Законом је рпецизирано и да студенти уписани на основне студије и на судије на вишим школама до ступања на снагу Закона о високом образовању могу завршити ове студије по започетом програму и условима најкасније до краја 2011/2012. школске године.

Законске измене предложене су како би високошколске установе окончале процес акредитације до 2009. године, али и зато јер је студентима потребно одређено време како би се упознали са новим режимом студија и прилагодили му се.