Цивилни сектор за што скорије отварање поглавља 23 и 24

На представљању независног извештаја о напретку Србије у поглављу 23, које се односи на правосуђе и основна људска права, и поглављу 24 о слободи, безбедности и правди, представници коалиције ПрЕУговор, коју чини шест организација цивилног друштва, навели да су акциони планови за та два поглавља основни документи којима ће се држава руководити у испуњавању препорука Европске комисије.

Соња Стојановић Гајић из Београдског центра за безбедносну политику навела је да је процена да ће из државног буџета бити потребно 26 милиона евра за спровођење акционог плана за поглавље 24, а да ће највише бити утрошено за мере које се односе на миграције и азил.

Она је повољно оценила чињеницу да је предвиђена израда стратешке процене организованог криминала, и то по јасним критеријумима на основу којих ће бити процењена опасност коју представља организовани криминал.

Гајићева је рекла да је Министарство унутрашњих посова, у сарадњи са другим државним органима, прво положило тест припремом акционог плана за поглавље 24, наводећи да је нови закон о полицији почетна тачка и предуслов за спровођење свих мера из тог поглавља.

Оценила је да је Нацрт закона о полицији много бољи од важећег закона, те да је резултат јавне расправе која је спроведена у пет градова у Србији.

Осим позитивних новина закона које се односе на криминлистичко-обавештајни рад и раздвајање полицијског од других врста послова у МУП-у, Гајић је навела да забрињава што нека решења у нацрту закона нису до краја изведена, попут оних о избору кандидата за начелнике управа, као и о укључивању неке друге организационе јединице МУП-а у контролу коју спроводи Сектор унутрашње контроле.

Када је реч о владавини права, Гајић каже да највише забрињава управљање сектором безбедности и то што се не спроводе препоруке заштитника грађана.

Поводом, како је навела, најновије афере "државни удар", Гајић је рекла да је то пример да се сектором безбедности баве политичари, те да смо сведоци оптужби за афере и прислушкивање које немају епилог што, наводи, уз цурење информација и коментарисање истрага од стране политичара, представља проблем.

Истрагу, према њеним речима, треба да воде професионалци, док је посао политичара да им створе оквир за рад и да им се не мешају у оперативно деловање.

Говорећи о извештају Европске комисије о напретку Србије, Немања Ненадић из Транспарентности Србија, рекао је да оно што се тражи јесу резултати у борби против корупције, те да је тај извештај критичан јер механизам за борбу против корупције није дао резултате.

Наводећи да је потебно унапредити законе који се односе на борбу против корупције, Ненадић каже да је проблем што се не спроводе препоруке и решења независних органа, а да је још већи проблем однос парламента који не проверава како се спроводе закључи које усваја на основу годишњих извештаја независних тела.