Где је Србија у вртлогу међународних догађаја

Обарање руског бомбардера оборило је односе Русије и Турске и забринуло свет. Слике из Париза, после тероростичког напада, зашивена уста миграната на Балкану који би до Западне Европе, неки су од изазова с којима се и Србија суочава.

Дејан Јовић са заграбачког Факултета политичких наука самтра да Србија може да промени свој имиџ.

"То једним делом и чини, да се покаже као земља која није непријатељски орјентисана према другима и која има разумевања за проблеме избеглица. У безбедносном смислу више нема разлике у томе да ли су земље у ЕУ или не, све су подједнако значајне, неке су чак значајније", истиче Јовић.

Нови хладни рат, како многи називају новонасталу ситуацију у Европи, изискује да Србија хладне главе чита поруке и размишља о потезима.

Миша Ђурковић са Инстита за европске студије истиче да је унутрашња политика Србије умногоме рефлексија дешавања напољу.

"Ако министар спољних послова САД каже Србија на линији ватре, ако Ангела Меркел каже да дешавања и приче о миграцијама може да изазове избијање рата на Балкану то значи да смо ми директно повезани са свим што се дешава", напомиње Ђурковић.

Запад и Исток, подстакнути украјинском кризом, увелико јачају присуство у региону, па самим тим и утицај, посебно на оне које нису чланице НАТО-а и Уније.

Марина Јовићевић из Министарствао спољних послова оцењује да је одлука Србије да остане неутрална је у доброј мери показана и разумевањем европских партнера у дометима председавања ОЕБС-у.

"Србија је пре свега као неутрални и непристрасни фактор који председава у периоду када се љуља читава Европа и читав свет", додаје Јовићевићева.

Баш у том тренутку Београд ће бити прво место на којем ће се, после обарања руског авиона, видети руски и турски шеф дипломатије. Присуство америчког државног секретара и шефице европске дипломатије додатно ће ставити Београд у фокус глобалних дешавања.