Ђурић: Београд жели дијалог са Приштином

"Поврх тога, изгледа да Приштина то ради некажњиво", истиче Марко Ђурић у ауторском тексту за портал "Јуропеан Вестерн Балканс" и оцењује да би Европска унија, као посредник и гарант процеса, требало би да игра проактивну улогу.

Указујући да је трајно и одрживо решење за питање КиМ неопходно, како за стабилност региона тако и као предуслов за социјални и економски процват најнеразвијенијег дела савремене Европе, Ђурић истиче да је свака алтернатива дијалогу противна основним егзистенцијалним интересима и Срба и Албанаца.

Да би се превазишла тренутна криза у дијалогу и спречила било која страна да трајно угрози пут ка нормализацији, Ђурић пре свега наводи консензус који се, како истиче, мора постићи на најбољи могући начин да би се успоставио заиста плодоносан дијалог, у смислу да се питање статуса КиМ остави по страни.

"Такав оквир би пружио веће могућности за два народа и две администрације да ефикасно сарађују у будућности, упркос чињеници да Србија никада неће признати једнострану проглашену независност своје јужне покрајине", предочава Ђурић.

Он указује и да се од принципа унилатерализма, којим се до сада Приштина руководила, мора трајно одустати, при чему сва питања од заједничког интереса морају бити стављена на сто без изузетка, а почетна тачка би могао бити споразум о статусу Српске православне цркве и њене имовине на КиМ.

"Европска унија, као посредник и заправо гарант процеса, требало би да почне да предузима иницијативу и да игра проактивну улогу у одабиру тема за разговор, јер свеобухватно решење не може да буде постигнуто ако Приштина стално одбија да разговара о питањима која се не могу решити уколико се превиђају интереси Београда или Срба на Косову и Метохији", наглашава Ђурић.

Он подсећа да је у процесу нормализације односа између Београда и Приштине постигнут значајан помак у Бриселу крајем августа 2015, када је напокон постигнут споразум о успостављању Заједнице српских општина (ЗСО).

"Међутим, оно што је првобитно изгледало као кључни корак ка истински мултиетничком друштву на КиМ и као оквир који омогућава локалним Србима да почну да се осећају мање обесправљеним, у кратком периоду се претворило у популистичко и пролазно политизовање које прераста у нешто сасвим супротно процесу нормализације", констатује Ђурић.

Београд, како додаје, истрајава у искреном саветовању свим релевантним странама да ЗСО не представља претњу ни по кога те да би цело Косово и Метохија могло само да има користи од формирања политичког и институционалног оквира који би косовске Србе ослободио осећања да су грађани другог реда.

Из тешко разумљивих разлога, објашњава Ђурић, Приштина је изабрала пут који баца озбиљне сумње не само на кредибилитет највишег политичког руководства које представља косовске Албанце, већ и на читав процес нормализације односа.

"Иако дијалог још није званично окончан, очигледно је да је у стању дубоке кризе и бојим се да ће то умногоме угрозити наше способности да постигнемо даље споразуме", упозорио је он.

Поновивши да нема основа за оспоравање уставности ЗСО пред Уставним судом у Приштини, те да је оснивање ЗСО предуслов за учешће Београда у Бриселском дијалогу, Ђурић је поручио: "Наш став је принципијелан - ми желимо дијалог".