Кфор укинуо ограничења за делове ваздушног простора Србије

Јенс Столтенберг је рекао да Кфор у потпуности релаксира зону безбедности и укида ограничења која су била уведена 1999. године. То је, додао је, конкретан израз односа НАТО-а и Србије.

Ограничења која су важила за делове српског ваздушног простора више не постоје, нагласио је Столтемберг додајући да то значи пуну интеграцију Србије у ваздужни простор Европе.

Према речима Столтенберга, одлука је донета на основу посвећености Србије нормализацији односа са Приштином.

Указао је да је више година прошло откада је генерални секретар НАТО-а посетио Србију и додао да зна да постоје "снажна осећања" у Србији у вези са војном алијансом.

"Наша интервенција 1999. није била против српског народа, већ је било речи о заустављању неприхватљивих радњи Милошевићевог режима. Интервенција НАТО-а окончала је више година ратова на Балкану. Током интервенције смо предузели све да спречимо губитак невиних живота, и сваки изгубљени живот цивила био је трагедија, за чим дубоко жалимо", подвукао је Столтенберг.

Изјавио је саучешће породицама на обе стране сукоба и свима који су изгубили вољене.

"Данас сам овде у вези са новим почетком односа НАТО-а и Србије. Ово је за нас важније него икада јер смо суочени са многим заједничким изазовима", нагласио је Столтенберг истичући да је сарадња од обостране користи.

Подсетио је да план партнерства нуди многе могућности сарадње и да је НАТО спреман да покрене нови фонд да помогне Србији да уништи 200 тона вишка муниције.

Столтенберг је, поновивши да је сарадња корисна за обе стране, рекао да је научио колико су блиски односи грађана у Норвешкој и Србији и да осећа личну повезаност са Србијом.

Јенс Столтенберг је рекао да Србија игра важну улогу у изградњи безбедности на Балкану и пружа добродошлицу хиљадама избеглица. Столтенберг је навео да подржава дијалог Београда и Приштине и додао да је он веома важан за све.

"Дијалог је једини пут напред. Треба да гледате у будућност не у прошлост", истакао је Столтенберг.

Широк оквир за унапређење сарадње са НАТО-ом

Премијер Србије Александар Вучић истакао је да је генерални секретар НАТО-а донео велику вест која гласи да од данас нема никаквих рестрикција у зони од 25 километара у Србији.

Вучић подсећа да се већ пуних 16 година на радарима и мерним инструментима не види југ Србије, као и да не постоји контрола ваздушног простора изнад на пример Лесковца или Врања.

"Верујем да ћемо после 16 година, бити у ситуацији да поставимо све мерне инструменте и радаре и да ћемо под нашом контролом имати целокупни ваздушни простор", истиче Вучић.

Напомиње да је то је постигнуто искључиво дијалогом и додаје да због тога нико није погинуо и ниједан метак није испаљен.

Посета генералног секретара изазвива различите ставове и виђења, каже Вучић, али подвлачи да је његова посета важна и корисна за нашу земљу. 

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да је Србија суверена и војно неутрална земља и да ће наставити да унапређује добру сарадњу са НАТО-ом.

Вучић је указао да ће се Србија држати своје скупштинске декларације и одлука о војној неутралности, али да има широки оквир за унапређење сарадње са НАТО-ом.

Премијер је навео да НАТО и Србија ни данас не морају да се сагласе по одређеним питањима из прошлости, али да је сигуран да постоји добра будућност у међусобним односима.

"Немамо никаквих непријатељстава и Србија не жели од пријатеља да прави непријатеља, а били смо у неком периоду експрети за те ствари. Иако не мислим да је Србија била крива за оно што се дешавало 1999. године на било који начин, чак ни њено руководство, али то су наше различите процене догађаја из прошлости", рекао је Вучић.

Вучић наводи да је са Столтенбергом нарочито разговарао о актуелној мигрантској кризи и о техничкој помоћи НАТО-а.

Указује да је друга важна ствар која је била тема разговора тренинг наших официра и војника.

"Ја сам молио да ми то не плаћамо, јер су то велики трошкови. Успели смо да добијемо 70-80 одсто тих тренинга плаћених и уверен сам да ће то бити вишеструко корисно за нас", наводи Вучић.

Подсећа да је НАТО гарант за неприсуство косовских гарнизона у четири општине на северу Косова и закључује да има још много отворених тема о којима може да се разговара са представницима НАТО-а, али да је једна од њих свакако она која се тиче спуштања тензија у нижим слојевима ваздушног простора над Косовом, јер је, како каже, наш циљ да српски авиони могу да слећу у Приштину.

Премијер је додао да се нада да ће КФОР остати на Косову и Метохији и да ће наставити да штити српске цркве и манастире јужно од Ибра, као и север покрајине, на основу Бриселског споразума.

Столтенберг је похвалио бих Србију за оно што је учинила у руковођењу мигрантском кризом.

Поздрављам и ваше напоре да постанете чланица ЕУ. Заправо, имам много искустава у преговорима с Унијом. Норвешка је једина земља која је преговарала о закључењу споразума о приступању Унији, а онда га оборила на референдуму, не једном, него два пута, тако да смо ми експерти у томе, рекао је Столтенберг.

Одговарајући на питање каква је улога Србије у борби против глобалног тероризма, премијер поручује да се боримо на три начина - добром и одговорном политиком, радом обавештајних служби, али и и репресивним мерама, ако до тога дође.

„То је наш посао - да имамо јединице које могу брзо да реагују и брзо да униште теориристе, али мене више занимају озбиљна и одговорна политика, јер када то имате ризик је много мањи, а безбедност много већа", поручио је Вучић.

Премијер Србије позван је да у јулу следеће године посети седиште НАТО-а у Бриселу и обрати се чланицама Алијансе.

Столтенберг: Ово није борба Запада и муслиманског света

Одговарајући на питања новинара, Столтенберг је истакао да након терористичких напада у Паризу није било активирања члана пет НАТО споразума, који предвиђа да, ако једна чланица Алијансе буде нападнута, то представља напад на све, оценивши да борба против тероризма није борба Запада и муслиманског света.

"Ово није борба Запада и муслиманског света", рекао је Столтенберг, наводећи да су муслимани у првој линији борбе против тероризма врло често и прве жртве и да је потребно подржати их у тој борби.

Генерални секретар НАТО-а рекао је да све земље чланице Алијансе доприносе и играју своју улогу у борби против Исламске државе.

Он је подсетио да је тај члан пет био активиран само једном, након погибије неколико хиљада људи 11. септембра у САД, али и да се то није десило у случају терористичких напада у Мадриду и Лондону.

"Али постоји много других начина на који НАТО може допринети", рекао је Столтенберг и навео да су САД као водећа земља у НАТО-у такође и водећа нација у међународној коалицији која се бори против Исламске државе.

Како је навео, НАТО ће наставити то да ради, али је и истакао важну улогу у стабилизацији земаља у којима је пуно насиља и нереда, а који могу да се прелију на друге државе.

То је, како је рекао, разлог присуства НАТО-а у Авганистану са циљем борбе против тероризма, као и да та земља не буде уточиште за терористе, те да то исто НАТО ради у Ираку и Јордану, а да у том смислу сарађује и са другим земљама.

Коначно, актуелне вести из Малија, према његовим речима, показују да је борба против терориста веома важна.