Да ли ће грађански покрети заменити партије?

Нове колекције познатих модних марки у Србију, традиционално, закасне и по неколико месеци. Политички трендови и по неколико година. Да ли ће у Србију уопште стићи неко попут шпанског Подемоса, грчке Сиризе, словеначког Церара или хрватског "Моста"?

"Мислим да ће и ова мода или тренд, дакле неких грађанских иницијатива и покрета можда мало каснити, али мислим да класичне страначке форме партијског организовања полако постају, ако не прошлост, барем излазе из моде", каже политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Странке не очекују да ће икада изаћи из моде.

Наташа Гаћеша из СПС-а каже да та странка покушава да окупи људе са свих аспеката – све оне који теже економском просперитету и једнакости пред законом. "Мислим да немамо бојазни ми као ми", каже Гаћеша.

Потпредседница Демократске странке Наташа Вучковић каже да су бирачко тело ДС-а грађани који врло добро разумеју и шта је могуће учинити у политици и шта је могуће реално променити. Верује, стога, да нови покрети неће бити опасност за ДС.

Евидентно је, ипак, да грађански покрети широм Европе успех дугују управо партијама – и то оним које си их изневериле или нису понудиле ништа ново. Они јесу: комичар Бепе Грило Италијанима је понудио укидање евра и интернет за све, правник Миро Церар Словенцима повратак поверења у државу, а "Мост" Хрватима слогу и рад. Шта награђују српски бирачи?

"Морао би да се појави неко ко би им дао неку свежу идеју, а та идеја би, пре свега била повезана са економско-социјалном сфером, са моделом да се дође до бољег живота и да им тај ко то нуди делује кредибилно и озбиљно", каже политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

За грађанске покрете важи правило да ничу као печурке после кише - неочекивано и на брзину. Да ли ће се примити или одмах свенути, зависи и од понашања после тријумфа. У Србији, процењују аналитичари, успех би се мерио тиме да ли ће исправити највећу ману постојећих странака – готово све су, после доласка на власт, водиле сличну политику.