Западни Балкан за ЕУ део решења, а не проблема

Учесници су се на панелу посвећеном односима Србије са ЕУ и међународним организацијама сагласили да земље Западног Балкана треба да максимално прикажу своје могућности на међународним скуповима и у решавању међународних проблема.

Председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић указала је на више проблема у контексту преговора о чланству у ЕУ међу којима су маргинализација политике проширења, смањени фокус на Западни Балкан, његов негативан имиџ у ЕУ, опадање подршке грађана у региону евроинтеграцијама….

Када је реч о маргинализацији, Минићева је приметила да се не може говорити о "злој вољи ЕУ" већ да се Унија суочава са много проблема који су гурнули проширење ниже на њеној листи приоритета.

Минићева је истакла да земље у региону треба да понуде своје компаративне предности, а да конкретно Србија треба да свој потенцијал представи кроз глас не само политичара већ и грађана, привредника….

Професор на Факултету политичких наука и члан ОЕБС панела еминентних личности Иво Висковић је, говорећи о односима Србије са међународним организацијама, истакао да је наша земља одиграла много значајнију улогу у председавању ОЕБС-у него што се то очекивало.

"Сви су са великим одобравањем указали на то", рекао је Висковић оценивши да је то за нас веома битно јер је Србија заузела позицију у складу са својим интересима, а не туђим.

Како је навео, Србија је као председавајућа ОЕБС-у покушавала да кроз деловање Тројке утиче на збивања у вези са украјинском кризом, али се показало да је често било тешко постићи консензус, те да је Тројска решавање проблема препустила великим силама у Нормадијској групи.

Када је реч о деловању Србије у другим међународним организацијама, Висковић истиче да је оно много позитивније него што имамо утисак.

"Србија игра улогу у другим међународним организацијама у оквиру својих могућности и у складу са својим интересима. Више од овога не можемо јер су нам капацитети мали већ морамо да изаберемо приоритете", рекао је Висковић.

Бивши члан немачког Бундестага Карстен Дитрих Фогт указује на потребу да се у Европи оствари сарадња између великих и малих земаља што је, како је приметио, показала избегличка криза као и други глобални проблеми.

"Позитивно је што Србија учествује и то не само у решавању проблема већ у целом процесу", истакао је Фогт и додао да ниједна земља појединачно, чак ни Немачка, не може сама да реши избегличку кризу, а не може ни да намеће другима решење већ је потребан компромис.

Како је навео, неки политичари и земље хоће да се врате на политику великих сила али, како истиче, то није политика ни концепт Немачке јер је то против Хелсиншких принципа и Париске повеље.

"Француска не може да доминира ЕУ, нити Немачка.… Та времена су прошла", рекао је он додавши да је потребан висок ниво спремности на компромис и консензус и усвајање заједничке културе при чему је "важније да делујемо заједнички, него коректно, али појединачно".

Фогт се осврнуо и на односе Србије са Русијом за које каже да му је драго што су добри, али наглашава да ти односи морају бити засновани на принципима.

"Нико вас не присиљава да уведете санкције Русији и нисам чуо да ико у Берлину то тражи, али је битно поштовати Хелсиншке принципе и Париску повељу. То је важно за ваше будуће чланство, а тај процес мора да крене одмах, а не када постанете чланица ЕУ", закључио је Фогт.

Конференцију "Изазови спољне политике Србије" организују Форум за међународне односе ЕПУС-а и Фондација "Фридрих Еберт" са циљем да се оцене досадашњи резултати и преиспита стратешки оквир за спољну политику Србије у наредном периоду.