Како одложити расправу у Унеску

Косовска тачка на Генералној конференцији и даље значи три тачке за српску дипломатију – чека се датум, броји се ко би могао да гласа. За сада, највише осам земаља неће хтети или успети да измири дугове, што је услов за гласање.

У једном случају, добро је за Србију што Америка не гласа, пошто од пријема Палестине не финансира више Унеско. Из истог разлога не гласа ни Израел, што нам не иде у прилог. Док се бори за гласове, Србија се нада да ће бриге одложити на две године.

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић каже да се чини да се у оквиру Унеска све више шири схватање да би најбоље било одложити ову расправу кад се она већ на овако несрећан начин као тачка нашла на дневном реду.

"Наши напори су концентрисани на то да, без обзира на то да ли су државе признале или не Косово, објаснимо како би за Унеско било најбоље да се ова тачка одложи", каже Танасковић.

Док се таква одлука не донесе, обе стране лобирају за сваки глас, свесне да је за пријем нечланице Уједињених нација потребна двотрећинска већина гласалих, што значи да се уздржани не рачунају.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да какав год да буде исход наше дипломатске борбе, а она ће наставити да буде врло интензивна, нама нико не може одузети оно што је наше.

Према његовим речима, Србија, борећи се за свој положај, бори се као јединствена земља у Унеску не само за себе него и за међународно право и међународну правду.

Највише бриге има за имовину Српске православне цркве, чија су четири манастира на листи Унескове баштине у опасности. Врх цркве позива да се, како наводе, дигне глас у заштити Косова и Метохије.

"Ако дође до силе и ако се сила буде узела, ми морамо учинити све да милом или силом то вратимо, али надамо се да нећемо бити у прилици да то вратимо већ да ће свест и савест говорити на начин на који треба да говори пробуђена људска савест", рекао је патријарх Иринеј.

Црква на Косову и Метохији предност даје дијалогу и то оном у Бриселу како би се нашао начин да се заштите српске светиње. Унескова баштина, Високи Дечани, четири пута су нападани, иако манастир чува војска. Стрепе и када читају тамошње законе.

"То су документи који у потпуности маргинализују улогу СПЦ и српског културног наслеђа и потиру све преостале елементе Ахтисаријевих механизама заштите, што показује какве су намере косовских институција, то је косоваризација и албанизација наслеђа", рекао је игуман Дечана Сава Јањић.

У спорним ставкама закона о баштини, између осталог, пише да археолошко наслеђе унутар Косова припада држави Косово. Приштина се позива на законе, али и на гаранције које су дали Унеску. Међутим, скептични су и српски посланици у тамошњем парламенту.

"Мислим да воља можда постоји, али је за ту вољу касно јер смо у претходном периоду били сведоци шта нам се све дешавало на простору Косова и Метохије", каже Славко Симић из Српске листе.

У прилог тој тези је и извештај ОЕБС-а на Косову за прошлу годину. Рушења, вандализам, крађе, неповољне општинске одлуке и даље утичу на културну баштину, а посебно на локалитете Српске православне цркве на Косову и Метохији", навео је ОЕБС.