Посланици о економским законима

Посланици су завршили обједињени начелни претрес о Предлогу закона о улагањима, изменама Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника, Предлогу закона о споразумном финансијском реструктурирању и ратификацији споразума Србије и Чешке о развојној сарадњи, које је “бранио” министар привреде Жељко Сертић.  

Сертић је поручио да ће предложени закон о улагањима бити основни пропис којим ће Влада Србије настојати да побољша пословно окружење и који ће изједначити статус страних и домаћих инвеститора.

"Закон се директно тиче подстицања улагања у нашу земљу и то не само страних која јесу важна, већ и домаћих", рекао је Сертић и додао да су до сада, "у пракси и на папиру" страни улагачи имали предност у односу на домаће, али да овај закон то мења. 

Сертић је навео и да су по новом закону улагања подељена на она од националног значаја и она која су од посебног значаја за локалну самоуправу јер, како је објаснио, није исто кад хоћете да направите киоск или халу од 100 квадрата.

"Свака локална самоуправа има могућности за подстицаје, то је њихов посао", рекао је Сертић и додао да је проблем и што 90 одсто председника општина није ушло ни у једну компанију да питају шта им треба, осим пред локалне изборе.

Сертић је рекао да је донета уредба којом су дефинисане и класификоване општине, због подстицаја.

"Бабушница и Београд нису исто, јер 30 или 40 запослених у Бабушници су огроман број, а у Београду је то врло мало. Зато је важно да се има у виду износ улагања, али и врста, јер није исто да ли је реч о машинској, текстилној индустрији или некој другој грани", рекао је Сертић, истакавши да је највећи интерес државе да подржи и стварање додате вредности.

Ништа мање није важан и кредибилитет и углед улагача, и зато је уведена, како је рекао, контрола матичних компанија.

"У једном моменту смо приметили да нам долазе компаније које имају проблем у матичним земљама, па покушавају да извлаче средства да спасавају матице. То неће бити могуће", поручио је министар.

Говорећи о томе шта ће се десити ако повереник тражи информације, Сертић каже да је министарство чуло велики број критика, и одлучило да прихвати измене члана 24 који се односи на информације од јавног значаја.

Навео је и да ће бити формиран Савет за економски развој, те да ће бити угашена СИЕПА и Национална агенција за регионални развој, а формирана Развојна агенција Србије.

"Развојна агенција неће доносити одлуку о подстицајима као што је то радила СИЕПА, већ ће то разматрати Савет за економски развој, где ће седети министри и одговорни људи који ће разматрати све то и дати касније предлог о подстицајима влади на одлучивање", објаснио је Сертић.

Полемика владајуће већине и опозиције

Предложени закон о улагањима је неприхватљив за опозицију, која сматра да ће његово усвајање допринети још већој корупцији у Србији, док су посланици владајуће већине одбацили такве критике, наводећи да је ризик од корупције у том законском предлогу минимизиран.

"Ризик од корупције постоји у сваком закону, сада имамо нови концепт који подразумева транспарентност у преговорима са улагачима", рекла је посланица СНС-а Александра Томић новинарима у парламенту.

Опозиција је своје критике, према њеним речима, углавном базирала на члану 24, који ће бити исправљен усвајањем амандмана повереника за заштиту информација од јавног значаја и података о личности Родољуба Шабића.

За посланика Нове странке Зорана Живковића предложени закон уопште није добар, па би према његовом мишљењу најбоље било да се повуче из скупштинске процедуре.

Како је рекао, најгоре у предложеном закону је што се сва моћ о одлучивању ставља у руке неколико људи, односно премијера Александра Вучића и његовог окружења.

Посланик те странке Горан Ћирић сматра да је предложени закон дубоко централизован и да практично централизује корупцију.

У прилог том мишљењу наводи да су многе независне агенције и Агенција за борбу против корупције указале да скоро 50 одсто чланова закона отвара могућност корупције.

"Овај закон демотивише многе локалне самоуправе, чије се надлежности грубо крше због тога што се прописује централизован начин организације и начин будућег инвестирања у могућности скоро искључиво министра привреде да одлучује шта су стратешки пројекти за инвестирање, а шта су пројекти од локалног значаја", навео је Ћирић.

Други разлог због којег демократе неће подржати предложени закон, према његовим речима, јесте примедба повереника за јавне информације и омбудсмана о незаконитом члану закона који не отвара могућност увида и приступу информацијама о начину и детаљима улагања и угововарања са будућим инвеститорима.

Скупштина Србије почела је нову седницу постављањем питања посланика, што је предвиђено Пословником на почетку рада сваког уторка и четвртка, наводи Бета.

Министарство привреде уважило је примедбе на члан 24, којим је сада предвиђено да се на податке које су државни органи сазнали у току преговора и вођења поступка примењују одредбе закона о информацијама од јавног значаја.

На дневном реду су и измене и допуне Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника као и Предлог закона о споразумном финансијском реструктурирању.

Посланици на предстојећој седници треба да разматрају и потврђивање Споразума влада Србије и Чешке о развојној сарадњи као и измене и допуне Закона о шумама.