На ратиштима у Сирији и Ираку 24 држављанина Србије

Према расположивим подацима, међу борцима који су отишли у Сирију и Ирак највише је мушкараца узраста од 20 до 30 година, али је отишло и неколико жена, преноси Танјуг.

Највећи број тих људи, саопштено је на скупу, долази са подручја Рашке, на ратишту је и група Рома из околине Смедерева, једна породица из Београда и троје или четворо Албанаца са југа Србије.

Међу њима је највећи број Бошњака, затим Рома и Албанаца.

Највише људи отишло је из Србије у јесен 2013. године, кад је неколико породица из Рашке, Београда и Смедерева отишло у Сирију, наведно је на конференцији.

Пре тога су на ратишта углавном одлазили појединци, а многи су се после три месеца проведених у тим земљама враћали у Србију.

Било је случајева да држављани Србије оду у Сирију из иностранства, где су били на студијама или су радили.

Већина грађана на страна ратишта одлази из идеолошких разлога или уверења да се боре за правду и истину.

Појединци беже од тешке финансијске ситуације, мислећи да их у Исламској држави чека добар живот и висок стандард, који, верују, никад у Србији не могу достићи.

Страни борци најчешће из Србије путују аутобусима до Истанбула, након тога на југ Турске, одакле прелазе преко границе, док породице најчешће путују приватним аутомобилима.

Први држављанин Србије је отишао да су бори у Сирији крајем 2012. године и, према доступним информацијама, још је жив.

Ко из БиХ одлази на ратиште

Кад је реч о Босни и Херцеговини, како је речено на конференцији, не постоји стандардизовани сет алата за процену колико има страних бораца у тој земљи, али је лоцирано неколико фактора који утичу на одлуку.

Пре свега то је социјално-економски статус, затим ниво образовања и религија. Из БиХ одлазе они који остављају целе породице за собом, а познат је само један случај жене која се удала за мушкарца из Сирије и сад је активни учесник у борбама.

Просек година мушкараца који одлазе на ратишта је 32 године, док је код жена просек година 22, а регрутовани су најчешће путем друштвених мрежа.

У претходне четири године, око 220 особа из БиХ отишло је на страна ратишта, 46 је погинуло, а вратило се 50 људи. Тренутно је у Сирији 120 или 130 држављана БиХ.

Опао број страних бораца из Албаније 

У Албанији је у 2015. години број страних бораца опао, а постоји и одређени број људи који су се вратили у земљу и са собом донели сет вештина, које не користе нужно за тренирање или регрутацију других особа.

Интернет и друштвене мреже су и у Албанији један од главних извора пропаганде.

Хрватска и Румунија су, речено је на конференцији, транзитне руте и проблем страних терористичких бораца у тим земљама није изражен.

Дводневна међународна конференција "Страни терористички борци – изазови за југоисточну Европу", која је данас завршена, окупила је више од 100 стручњака из области безбедности и борбе против тероризма, дипломате, као и представнике академске заједнице и невладиног сектора.

Конференцију су организовали Мисија ОЕБС-а у БиХ, Центар за безбедносну сарадњу (RACVIAC) и Министарство безбедности Босне и Херцеговине.