Фратини: Србија показала лидерство

Фратини истиче да стога и отварање преговарачких поглавља, које треба очекивати до краја ове године, није поклон Србији, већ резултат доброг рада и успеха српске владе.

"Отварање преговарачких поглавља биће доказ указивања поштовања Брисела грађанима Србије и њеној влади, јер Србија показује лидерство у тренуцима велике миграционе кризе и капацитет да испуни своја обећања", оценио је Фратини за Танјуг.

Према његовим речима, није немогуће да ће после програма тешких реформи које је влада започела, економска прогноза, пре свега раст БДП, до краја године бити много позитивнија него што се очекује.

То је зато што реформе доносе резултате, а не зато што ми то у Бриселу тако волимо", рекао је Фратини.

Упитан да ли би, када поглавља буду отворена, требало очекивати теже услове, попут формалног признања независности Косова, Фратини је децидирано рекао да је већ много пута до сада речено да признавање независности јужне српске покрајине није један од критеријума за пуноправно чланство Србије у ЕУ.

"После избора у Каталонији, Влада Шпаније је још изричитија у негирању било какве независности Косова из страха да се не рашири талас сецесионизма и сепаратизма. Исто је и када је реч о Румунији и Кипру. Неколико пуноправних чланица ЕУ одбија да призна независно Косово, па зашто би онда Србија обавезно то морала да учини?", запитао је Фратини.

Добри односи Београда са Приштином, иако нису предуслов за добијање ЕУ чланства, у неким случајевима јесу обавезни, сматра Фратини.

Он, међутим, указује на чињеницу да косовска влада још није испунила све што је предвиђено споразумима потписаним у Бриселу.

"Надам се да ће ЕУ помоћи Приштини да буде јача, да примени све обавезе, јер, у супротном, имаћемо с једне стране Србију која наставља реформе, а с друге пат позицију у Приштини. И то је проблем за обе стране", објаснио је Фратини.

Када је реч о негативном ставу јавности и опозиције у вези са применом Бриселског споразума Фратини је поручио да обећања не могу тек тако да се крше и да Приштина мора да покаже кредибилитет:

"Ако нема капацитета да се предузму тешке мере, онда нема лидерства. Лако је подржати популарно мишљење и урадити шта грађани желе. Али, разлика између политичара и државника је у томе што политичар гледа у следеће изборе, а државник у следећу генерацију. Ако гледате у будућност Косова, онда морате да примените оно што је договорено у Бриселу", подвукао је Фратини, који је у Београду боравио због учешћа на Петом Београдском безбедносном форуму.

Забринутост да велика миграциона криза, која последњих месеци погађа Европу, може да успори, па чак и угрози процес проширења Европске уније, немају основа, истакао је некадашњи министар спољних послова Италије.

Према његовим речима, веза постоји, али миграције су глобални феномен који нема везе ни са Западним Балканом, нити проширењем.

Фратини је подсетио да већ постоји замор од проширења унутар ЕУ и нагласио да је зато потребно да Европа покаже лидерство и јединствен став када је реч о решењу проблема миграција.

Србија показала да је више европска него бројне европске државе 

Негодовање појединих чланица Европске уније у вези са квотама о прерасподели избеглица и миграната, као и блокирање граничних прелаза Мађарске и Хрватске, показале су национални егоизам и поделе унутар Европе.

Он је додао да би Европска унија требало да се уједини, не само економски, већ и политички, као и да је сада, први пут у својој историји, подељена, у којој одлуке појединих држава чланица дисквалификују глас већине.

"Србија је показала да је више европска него бројне европске државе. И то је чињеница. Показала је солидарност, није стварала препреке, зидове, баријере, и то је позитивна порука Европи", рекао је Фратини.

Италијански политичар није желео прстом да упире само у Хрватску и Мађарску због лоших потеза, али је подсетио да као некадашњи министар спољних послова Италије никада није уложио вето на пријем Хрватске или Словеније, упркос билатералним несугласицама.

"Моја држава је прихватала на хиљаде људи последњих година, а да нисмо ништа проглашавали, да нисмо градили зидове на Медитерану, Сицилији, Алпима. Нисмо, јер знамо да је земља као Италија обавезана да се држи вредности Европске уније. То исто мора и Хрватска", рекао је Фратини.

Како је истакао, несугласице морају да се превазиђу у европском духу, што и Хрватска треба да учини у односу са Србијом.

Да би се Европска унија изборила са мигрантском кризом потребно је да се заједнички заштити спољна граница, да се направи заједничка листа европских безбедних земаља, као и да се промовише солидарност, мишљења је Фратини.

"Када је налет миграната стигао до Србије, не можете преко ноћи да поставите зид, јер не може Србија да буде одговорна за заштиту граница Европе пошто није чланица ЕУ. Ако Грчка није успела да заштити границе, то не сме да буде проблем само за Србију. Треба да постоји дух солидарности и надам се да ће Србија бити укључена у заједнички европски систем заштите спољашњих граница", рекао је Фратини.

Председник Италијанског удружења за међународне организације сматра да се проблем избеглица и миграната може решити само у његовом корену, односно пружањем помоћи земљама из којих они долазе.

"Прво треба помоћи земљама у региону. Затим подстаћи раст у земљама порекла, а онда промовисати боље разумевање међу културама, религијама и цивилизацијама", рекао је Фратини.

Он је додао и да су Европи потребни неквалификовани радници за које би, уместо да буду искоришћавани на црном тржишту, требало створити могућност за легално запошљавање.