Ђурић: Статут ЗСО до 25. децембра

"Чињеница да се ништа није догодило од 25. августа, да Приштина није ништа урадила, не иде у прилог доброј намери, односно ставу о доброј намери Приштине. Мислим да би морали да буду агилнији, као што смо ми агилни у споровођењу оних делова споразума који нам се нужно не допадају", рекао је Ђурић новинарима на 5. Безбедносном форуму у Београду.

Он је додао да је јако важно да се "осим папира", међусобно шаљу и позитивне политичке поруке "једни другима, и једни о другима", без обзира на разлике, преноси Танјуг.

"Јучерашње речи господина (Дејвида) Мекалистера, који је рекао да 25. децембар представља крајњи рок за усвајање Статута ЗСО, треба да обавежу и Приштину и све нас који радимо у том процесу. Морамо што пре нашим људима да омогућимо оно што је главни резултат Бриселског споразума", истакао је Ђурић.

Ипак, каже да је Србија свесна да у Приштини нису одушевљени ЗСО.

"Мислим да нема никаквог смисла, ни разлога да се Албанци на КИМ застрашују од неодговорних политичара, јер то што ће Срби имати нешто виша права, нешто веће шансе да опстану, не значи да ће било коме бити лошије", оценио је директор Канцеларије за КИМ.

Како је рекао, никоме неће бити горе због успостављања ЗСО, Србима треба да буде много боље него што им је данас, а треба да буде боље и Албанцима јер ће то значити стабилније и нормланије односе са Србима.

"Ми морамо да негујемо добре односе са Албанцима да би наш народ опстао. Због тога су опасне оне политичке опције и оне политичке трвдње које говоре о томе да је ЗСО опасна за Албанце", напоменуо је Ђурић.

"Напредак само уз сарадњу"

Ђурић је поручио да Срби и Албанци могу да напредују само ако сарађују и да у Бриселском дијалогу нема граница у оном што би могли постићи на плану политичке и привредне сарадње, уколико се, у мери у којој је то могуће, изостави питање статуса Косова.

"Морамо се сложити да се не слажемо по питању статуса", рекао је Ђурић на панелу "Косово и Србија: Колико још до нормализације" у оквиру Петог београдског безбедносног форума.

Упитан колико још до нормализације, Ђурић је рекао да то зависи од обе стране и од тога колико ће успети да изолују своје разлике.

Две стране треба да сарађују у многим областима, од економије па све до осетљивих области каква је безбедност, рекао је Ђурић, истичући да постоји велики број људи у региону који одлазе на Блиски исток да се боре за Исламску државу и да је и то једно од питања на којем би две стране могле да сарађују.

Наводећи да је досад постигнуто 28 споразума у оквиру Бриселског дијалога, Ђурић је рекао да споразуми не могу да помире људе, већ мора да постоји више активности да би људи почели да верују једни другима.

"Ако после сваке етапе у дијалогу изађемо са различитим порукама или са порукама које неће побољшати комуникацију међу људима, онда време које користимо на дијалог није добро искоришћено", навео је Ђурић.

Ђурић је рекао да постоји видљиве позитивне промене у дијалогу обе стране у односу на приступе у прошлости.

Ђурић је поручио да косовски Албанци немају разлога за бригу због ЗСО, јер она има за циљ само повећање права за преосталу српску заједницу на Косову.

Поручио је да треба више да се води брига о 60 одсто младих на Косову који су незапослени и који масовно напуштају Косово, јер не верују да ће цео регион доћи до обећане дестинације.

Ђурић је рекао да је уверен да ће ЗСО дати српским заједницама довољно политичке снаге да се баве сопственим стварима и да уживају стандарде на нивоу оних које постоје у другим европским државама.

"Задовољан сам споразумима, али сам осрамљен за све нас што морамо да се правдамо некоме што дајемо више права некоме", истакао је Ђурић додајући да се ради о територијама које су неповезане, са становништвом које не може да угрози већинско.

Говорећи о даљем току дијалога, Ђурић је пренео да је добио налог од премијера Александра Вучића да се траже решења за даље поспешивање протока робе и људи преко административне линије, као и о статусу Српске православне цркве, те и о несталим лицима, и повратку расељених.

Према његовим речима постотак повратка на Косову је најмањи у поређењу са свим регионима у свету, мањи од десет одсто.