Београдски безбедносни форум о спољној политици ЕУ

Избегличка и украјинска криза и референдум у Великој Британији показали су на слабости функционисања ЕУ, која од касних 1980-тих није много присутна у решавању међународних проблема, нагласио је Асле Тоје са Норвешког Нобеловог института у Ослу у уводном излагању на панелу под називом "Промишљање ЕУ спољне политике", преноси Танјуг.

Он је истакао да се сви слажу да би ЕУ требало да има спољну политику, указујући да је неслагање око тога како она треба да изгледа.

Појединачне државе се супростављају институцијама ЕУ, а грађани владама, истакао је Тоје и закључио да је потребна већа интегрисаност "пост-националне Европе".

Он је, у уводном излагању, пренео да је висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ Федерика Могерини најавила за следећу годину нову стратегију спољне политике.

Као успех спољне политике ЕУ он је навео дијалог Београда и Приштине, који се води под посредовањем Могерини.

Рузбех Бејкер са Сари Универзитета у Великој Британији оценио је да је политика проширења и суседства ЕУ дала разочаравајуће резултате.

Он је представио типологију земаља обухваћених том политком од 2005. до 2015, међу којима је и Србија, где је, како је навео, највећи проблем корупција.

Моника Сус из немачке Пословне школе "Хертие" указала је да дипломатска служба ЕУ има механизме деловања које, међутим, не користи у потпуности.

Она је констатовала парадокс између реторичке подршке чланица јачању спољне политике ЕУ и успостављању европске дипломатије са једне стране и са друге, њихове недовољне спремности да деле надлежности са ЕЕАС и високом представницом.

Рафаел Маркети са италијанског универзитета ЛУИС Гвидо Карли указао је на значај цивилног друштва у спровођењу европске политике.

Сарадња влада и невладиног сектора данас је неминовна, али у неким земљама широм света, како је истакао, таквим организацијама се често спречава рад како би се ограничио страни утицај на политику те земље.

Ана Изабел Шавиер са португалског универзитета Нова је оценила да чланице ЕУ треба више да се фокусирају на постизање конкретних резултата него на нову стратегију. ЕУ мора да делује ефикасније, превентивније.

Избегличка криза са којом се суочава ЕУ показује недовољну спремност чланица да приступе решавању безбедносних претњи.

Према њеним речима, преиспитивање европске спољне политике треба да се ослони на неколико фактора као што су заједенички принципи, јачање капацитета, јасни циљеви.

Ако ЕУ жели да буде стратешки играч треба још доста тога да се уради.

Према мишљењу Јозефа Батуре из Словачке, чланице ЕУ страхују да би одрицањем од националне спољне политике изгубиле свој идентитет и утицај тако да ЕЕАС на највише препрека наилази у дипломатским институцијама унутар држава чланица.

ЕЕАС не треба да замени националне спољне политике, рекао је он и објаснио да је ЕУ очигледно потребна нова стратегија која ће показати шта Унија може да уради другачије и боље од чланица појединачно.

Мур: Сумњам да ће мигрантска криза угрозити регионалне односе

Шеф мисије ОЕБС-а у БиХ амбасадор Џонатан Мур сумња да мигрантска криза може да буде велика препрека у регионалним односима и нада се да ће се регион с њом носити на професионалан начин и у складу са међународним стандардима.

Мур је у интервјуу Танјугу рекао да је Србија поштен домаћин бројним избеглицама које кроз њу пролазе и да је својим очима видео шаторе и избеглице у српској престоници.

Он је оценио да је мигрантска криза изазов за све - и регион и читаву међународну заједницу.

"Мислим да ће суседне земље наћи практичан начин, јер се о свему томе пуно разговора и у Бриселу. ЕУ разуме све те проблеме, па и питање ресурса. Сумњам да ће то бити велика препрека у регионалним односима", рекао је Мур.

Мур, који учествује на Београдском безбедносном форуму на панелу "Реафирмација улоге ОЕБС у конфликтима", осврнуо се и на председавање Србије том организацијом и оценио да је оно позитивно, а улога наше земље самим тим значајна.

Осим тога, нагласио је Мур, српско председавање донело је и све више успеха у регионаним односима и далеко мање регионаних тензија.

Пети Београдски безбедосни форум, посвећен теми "Може ли Европа редефинисати себе?" почео је данас академском дебатом, која се одвија у партнерству са Фондацијом "Фридрих Еберт", на тему "Да ли је ЕУ потребна спољна политика?".

Циљ организатора Форума, Београдског фонда за политичку изузетност, Београдског центра за безбедносну политику и Европског покрета у Србији, јесте да се понуди одговор на питање како Европа, али и читав свет треба да се суоче са изазовима који, чини се, руше све оно што је савремени свет до сада узимао као доктрину.

На 5. Београдском безбедносном форуму, који траје до 2. октобра, биће одржано близу 20 панела и округлих столова, а учествују бројни регионални и европски званичници, те окупља око 100 експерата.